Studija: Biljna mleka imaju manje ključnih mikronutrijenata od kravljeg mleka

Mleko i mlečni proizvodi su važan izvor cinka, magnezijuma, fosfora i selena u ishrani.

Biljne alternative mleku obično sadrže manje količine četiri ključna mikronutrijenta od kravljeg mleka, prema istraživanju predstavljenom Američkog hemijskog društva.

Nova studija koju je sprovela američka Uprava za hranu i lekove (FDA) pokazuje da nivoi cinka, selena, fosfora i magnezijuma imaju tendenciju da uveliko variraju kod različitih biljnih mleka, naglašavajući potrebu za detaljnijim obeležavanjem nutritivnih vrednosti.

„Biljna mleka su sve popularnije, ali se ne zna mnogo o mineralnom sadržaju ovih proizvoda, posebno u SAD“, rekao je autor studije dr Ben Redan u izjavi.

On je dodao da „iz regulatorne perspektive, ovi minerali nisu uvek obavezni da budu na etiketi proizvoda“.

Napravljena od pojedinačnih sastojaka poput badema, ovsa ili pirinča, ova mleka se smatraju odličnom alternativom kravljem mleku za one koji imaju alergije ili netoleranciju na mlečne proizvode. Oni se takođe smatraju ekološki prihvatljivijom opcijom jer su povezani sa manje emisija od proizvodnje klasičnog mleka.

Sa druge strane, kravlje mleko je glavni izvor određenih esencijalnih hranljivih materija koje ljudsko telo ne može da proizvede i mora da se unosi hranom.

Selen, na primer, pomaže u zaštiti ćelija od oštećenja ili infekcije, a istovremeno jača funkciju štitne žlezde.

Cink, u međuvremenu, podržava imuni sistem, dok je magnezijum neophodan za pravilno funkcionisanje mišića i nerava. Još jedan ključni nutrijent, fosfor, pomaže rast, održavanje i „popravku“ svih tipova tkiva.

Autori studije su koristili induktivno spregnutu masenu spektrometriju da bi procenili nivoe ovih mikronutrijenata u mlečnim alternativama napravljenim od soje, graška, konoplje, ovsa, badema, kokosa, indijskog oraha i pirinča. Nekoliko različitih brendova je testirano za svaku vrstu pića, dajući ukupno 85 uzoraka.

Sve u svemu, pića na bazi graška su imala oko 50 odsto više fosfora, selena i cinka od kravljeg mleka, dok je sojino mleko imalo najveću koncentraciju magnezijuma. Sve druge vrste veganskih mleka sadržale su manje količine četiri ključne hranljive materija od mleka.

Autori studije takođe navode značajan stepen varijacije između različitih brendova iste vrste pića. Na primer, nivoi cinka su varirali za čak 53,8 odsto u različitim testiranim uzorcima mleka na bazi graška, piše IFL Science.

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA