Škole da ograniče prodaju nezdrave hrane

Pekare neće biti proterane iz škola, ali će obrazovne ustanove biti dužne da ograniče prodaju nezdrave hrane i pića đacima. U stručnom uputstvu o organizovanju ishrane učenika u osnovnim školama, koje je donelo Ministarstvo prosvete, školama je preporučeno da obezbede deci pristup svežoj i zdravstveno ispravnoj vodi, da ograniče prodaju proizvoda koji sadrže puno šećera, gaziranih napitaka, sokova zaslađenih šećerom, peciva od belog brašna, slanih grickalica i prodaju hrane iz samouslužnih aparata. Poželjno je da u svakodnevnoj ponudi budu voće, salate i salatni obroci. Iz Ministarstva poručuju da „škola treba da stvori zdravo okruženje koje podržava prihvatanje zdravih izbora u ishrani“.

Novina u načinu organizovanja ishrane učenika je što će škole moći da naručuju obroke i od učeničkih i studentskih domova koji imaju sopstvene kuhinje za pripremanje obroka. Zadržana su dosadašnja rešenja da škole mogu pripremati hranu u sopstvenim kuhinjama, da se obroci mogu naručiti i od predškolskih ustanova koje samostalno pripremaju hranu, ali i od firmi koje se ovim poslom bave. U stručnom uputstvu detaljno je objašnjeno na šta osmoletke da obrate pažnju prilikom izbora namirnica i ponuđača od kojih će naručivati obroke. Preporučeno je da se biraju namirnice visoke nutritivne vrednosti, da jelovnik bude kvalitetan, obroci hranljivi, da ishrana bude zasnovana na namirnicama prevashodno biljnog, a ne životinjskog porekla…Prilikom sprovođenja javne nabavke za izbor ponuđača koji će isporučivati hranu, škola je dužna da zahteva dokaze da ponuđač ima sve potrebne dozvole za delatnost koju obavlja, da zadovoljava higijenske i sanitarne uslove za pripremanje i distribuciju hrane… I ustanove koje nabavljaju namirnice obavezne su da provere da li ponuđači imaju neohodne dozvole nadležnih organa.

U školama kažu da su i do sada vodili računa o bezbednosti hrane koju deca jedu u produženom boravku, te da stručno uputstvo u tom smislu ne donosi drastične promene. Preporuka da se u školskim pekarama i kantinama ograniči prodaja  peciva, gaziranih sokova, slatkiša i grickalica tek treba da zažvi, ali u školama nisu sigurni koliko će to promeniti stvari, jer veruju da će deca sve to kupovati u obližnjim prodavnicama ili donositi od kuće.

Snežana Stefanović Milanović, direktorka OŠ „Jovan Popović“ U Kruševcu kaže da škole ne beže od odgovornosti da promovišu zdrave stilove života.

– Da bi škola mogla da uvedu sopstvene kuhinje i da u njima pripremaju hranu za učenike potrebno je najmanje dve godine, ali to ne možemo da uradimo bez podrške šire lokalne zajednice. Za samu školu je to preveliki napor. Alternativa je da naručujete gotove odbroke od ustanove koja se time bavi i koja poseduje sve neohodne sertifikate, ali i pored toga u školi moraju da se obezbedi uslovi za  distribuciju obroka – ističe Stefanović Milanović.

Ona podržava ideju da se u školskim pekarama i kantinama poboljša ponuda zdrave hrane, ali smatra da to pitanje mora da bude rešeno sistemski, odnosno da ta obaveza važi za sve, a ne da se u jednoj školi prodaje voće i povrće, a u drugima mogu da se kupe nezdrave namirnice.

– Navike u ishrani se ne mogu promeniti preko noći, i naravno da, šta god da ponudite, to neće biti prihvaćeno u prvom trenutku. Ali ako je to rešeno na jedinstven način onda imate i opravdanje i veliku potporu u svim školama. Za decu koja su u produženom boravku mi naručujemo obroke od dobavljača, koji snabdeva i vrtiće. Deca svaki dan imaju supu ili čorbu, jelo sa mesom, kolač ili voće. Od istog dobavljača uzimamo i užinu, na koji su pretplaćeni uglavnom učenici prvog i drugog razreda, dok stariji nose užinu od kuće ili kupuju u školskoj pekarici, u kojoj se prodaju gotovi proizvodi – objašnjava naša sagovornica.

I beogradska OŠ „Vladislav Ribnikar“ ima pekaru, koja je uvedena pre više godine na zahtev saveta roditelja, kako deca ne bi izlazila iz škole za vreme odmora. Direktorka Snežana Knežević kaže da se u školi ne prodaju gazirana pića i da vode računa, koliko mogu, o asortimanu proizvoda. Ona navodi primer jedne beogradske škole koja je pre desetak godina uvela prodavnicu sa zdravom hranom, međutim, vrlo brzo je zatvorena, jer učenici nisu hteli u njoj da kupuju. Ističe da bi svi voleli da se u školskim pekarama prodaju i voće, voćne salate, zdravi obroci, ali dodaje da to nije samo pitanje volje već i tržišta.

OŠ „Sveti Sava“ u Nišu već 15 godina nabavlja obroke za decu u produženom boravku od lokalne predškolske ustanove, što je, kako kaže direktorka Sanela Tarana, „proverena varijanta“, jer o sastavu jelovnika brinu nutricionisti. Isti dobavljač snabdeva i školsku kantinu, a treća mogućnost da je se đaci pretplate na užinu koja se sastoji uglavnom od peciva, napitka i sezonskog voća.

– Primetili smo da, kada je za užinu kolač, nema ostatka. Deca radije pojedu bananu, češće ostave jabuke i pomorandže. Kada je za doručak pica svi je jedu, ali ako je za ručak spanać, odbijaju ga. Neki roditelji čija deca idu u produženi boravak su nam rekli da znaju da će tu dobiti kvalitetan kuvan obrok, jer ne stižu da ga pripremaju kući – ističe Tarana.

Na pitanje da li je nepravedno očekivati od škole da pored svega vodi računa i o zdravoj ishrani, ako roditelji svoj radni dan najčešće započinju u pekari, a vikendom se porodice masovno hrane u restoranima brze hrane, naše sagovornice odgovaraju gotovo identično: škola ne samo da ne beži od odgovornosti već je pravo mesto za promociju i razvijanje zdravih stilova života.

Snežana Knežević kaže da je škola jedini sistem u državi koji obuhvata čitavu populaciju dece i da su očekivanja, pre svega od osnovne škole, opravdana, jer se kroz nastavne i vannastavne aktivnosti stvari mogu pomeriti s mrtve tačke. Upravo takvu preporuku dalo je i resorno ministarstvo. U stručnom uputstvu se navodi da škole treba da uspostave saradanju sa zavodima za javno zdravlje i domovima zdravlja, organizuju tribine i sastanke sa roditeljima i zaposlenima o pravilnoj ishrani učenika, prevenciji zdravlja, ulozi škole i porodice u razvijanju i negovanju zdravstvene kulture…

Autor> Vesna Stamenić