Semenke u ishrani dece

Semenke su poslednjih godina postale neizostavni deo naših obroka, a zbog svog bogatstva u vlaknima, ali i vitaminima, mineralima, amino kiselinama, one opravdavaju svoju poziciju voljenih super namirnica.

Foto: Pixabay

Često su roditelji u dilemi da li su one neophodne deci, i kada bi mogle da se uvedu u ishranu dece.

Da li su semneke neophodne deci?
Ove namirnice su u svojoj maloj zapremini, poprilično bogate važnim sastojcima, pa su zapravo idealne da se uvrste u svakodnevnu rutinu kako roditelja, tako i dece. Iako neki autori smatraju da se mogu uvesti već od šestog meseca, ipak treba sačekati da se bebin digestivni sistem adekvatno razvije i počne lepo da vari, a to je od osmog do dvanestog meseca. Kao i kod svake nove namirnice, treba i njih uvoditi postepeno i pratiti kako detetu prijaju.

Čija semenke ili super namirnica
Čija je do skoro smatrana pomodarskom namirnicom, ali njene blagodeti po zdravlje su je ipak uvrstile u grupu namirnica koju nikako ne treba propustiti. Čija semenke su bogate vlaknima, koja postepeno oslobađaju energiju tokom dana, i dugo nas čine sitim. Pored toga utiču na očuvanje kvalitetne probave. Omega 3 masne kiseline čuvaju zdravlje srca i celokupnog kardiovaskularnog sistema, ali i pomažu u izradnji mišića. Čija semenke su bogate gvožđem, pa su idealan saborac u borbi protiv malokrvnosti. Pored toga sadrže svih devet esencijalnih aminokiselina, ali i antioksidanse koji se bore protiv slobodnih radikala i tako čuvaju organizam od mnogih štetnih uticaja.

Kako i koliko semenki čije treba dete da konzumira?
Ono što treba znati je da potopljene semenke čije u vodi daju želatinastu masu, koja se mnogo bolje vari, nego suve semenke. Najbolje je određenu količinu semenki potipiti u mlaku vodu i pustiti ih da odstoje oko dva sata ili cele noći ukoliko imate vremena. Uvek dodati 5x više vode od količine semenki.Ona je bez mirisa i ukusa, pa se bez problema može dodati u sve obroke, bilo slatke ili slane. Čija semenke se mogu dodati različitim obrocima, salatama, mogu biti deo voćnih salata, cerealija, salata, ali i standardnih jela. Preporučena količina za odrasle, ali i stariju decu je maksimalno 15 g dnevno ili jedna supena kašika, za bebe do druge godine 5 g dnevno ili jedna kafena kašičica, dok je za decu do polaska u školu doza 10g ili dve kafene kašičice dnevno.

Suncokret, biljka koja voli društvo i Sunce
Suncokretove semenke se od davnina koriste u ishrani, još od doba drevnih Maja. One su bogate zdravim mastima, ali i selenom i vitaminom E, i tako predstavljaju ozbiljnu antioksidativnu namirnicu, koja čisti organizam od štetnih materija. Pored toga sadrže i cink, magnezijum, bakar i gvožđe. Dobar su izvor vlakana. Dokazano je da umanjuju holesterol, smanjuju krvni pritisak ali i rizik od nastanka dijabetesa. Pored toga značajno smanjuju upalne procese u organizmu. Pored svih ovih benefita, treba biti obazriv sa količinom, jer preterana konzumacija dovodi do povišenog natrijuma i tako povišenog krvnog pritiska, ali i zadržavanja vode i oticanja. Uvek operite dobro semenke suncokreta i ostavite ih potopljene u vodi, kako bi previše soli skinuli sa semenki, Takođe one sadrže i kadmijum koji u povećanoj količini može da bude štetan za bubrege. Preporuka je za odrasle jedna šaka, a za decu pola šake semneki. Kada su deca u pitanju, nemojte davati ove semneke cele deci pre četvrte ili pete godine, ili kada vidite da su sposobni da ih progutaju i samostalno odvoje od kore. Ukoliko ih sameljete možete ih dati detetu nakon osmog meseca. Možete ih dodati u različita peciva, u salate, čorbe ali i smutije.

Bundeva, Pepeljugina kočija ili zdrava namirnica
Bundevino seme je čak bogatije u zdravim namirnicama od samog ploda bundeve, koje se samo po sebi smatra izuzetno zdravom. Najdostupnije seme bundeve ili golica je bogata nezasićenim masnim kiselinama, kalcijumom, fosforom, pektinom, vitaminom E i C. Samo pola šake golice dnevno zadovoljava dnevne potrebe za manganom, gvožđem, proteinim i cinkom. Ona pomaže u eliminaciji parazita iz creva, pospešuje pravilno lučenje hormona, smanjuje nivo holesterola, poboljšava imunitet i ima antioksidansni potencijal. Dobra je za kosti, prostatu, jake mišiće, dobro funkcionisanje mozga, ali i za dobar izgled kože. Kao i kod semena suncokreta deci je treba dati tek kada budu sposobna da je samostalno progutaju, a do tada je možete samleti i dodati u razna jela, posebno čorbe, salate, cerealije ili smutije. Najpopularniji spoj semneki bundeve i suncokreta je u ulju, koje se lako pravi. Na sto grama sirove golice, dodati 50g sirovo suncokreta i dodati malo maslinog ulja. Ovo može da bude idealan namaz za Vaše mališane.

Lan, saborac dobre probave
Lan je takođe izuzetno bogat kako dobrim vlaknima, omega 3 masnim kiselinama. tako i izuzetno kvalitetnim sastojcima. Lan je odličan za lečenje zatvora ili probleme sa stolicom. Dodajte kašiku mlevenog lana u jogurt, ili kašicu vašeg deteta i pokrenućete lenja creva, kako da se očiste, tako i peristaltiku creva da se poboljša. Laneno seme je idealna hrana za mozak, pa pomaže u razmijanju mišljenja i pamćenja. Vašoj deci u mlevenom obliku ih možete dati nakon osmog meseca. Preporučena doza su dve kašičice dnevno za decu. Nemojte prekoračiti ovu količinu, jer će dovesti do dijareje. Laneno semo čuvajte u zatvorenoj kutiji, najpre u frižideru. Dodajte ga na već spremljena jela, nikada ga nemojte kuvati, niti zagrevati. I kada Vam dete poraste, dajte mu mleveni lan, jer je dokazano da je upravo samleveni lan najpre apsorbovan od strane organizma, dok semenka samo protrči kroz creva i ne bude adekvatno iskorišćena.

Semenke neophodan partner dobrog zdravlja Vaše dece
Semenke su posebno važne deci u periodu rasta, a sa malom zapreminom nam obezbeđuju ozbiljne ntritivne elemente. Obavezno ih uvrstite u ishranu Vaših mališana, ali nikada ne preterujte sa količinom, kako zbog kalorijske vrednosti koja je značajna, tako i zbog preterivanja u mnogim mikronutritijentima. Iako ih sve možete dati detetu nakon osmog meseca, ipak pre birajte samlevene opcije sve dok ne budete sigurni da Vaše dete može bezbedno da ih proguta. Svakako posmatrajte kako prijaju Vašem detetu.

dr Jovana MajstorovićAutor: dr Jovana Majstorović

doktorka medicine, specijalizantkinja Dermatovenerologije.

Pohađala i položila akademski kurs za ishranu-nutricionistički kurs i stekla stručno zvanje „Nutricionista“ , Akademija „Purity“, York University. Više od pet godina radi u sportskoj medicini, kao doktorka i savetnica za ishranu dece, omladine i rekreativnih sportista.

Autorka mnogobrojnih tekstova na temu zdrave ishrane i zdravih stilova života na mnogobrojnim portalima, širom regije.

Kontakt: jovanamajstorovic@yahoo.com

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA