8) Zakažite sastanak sa svojim detetom
Često se dešava da zbog preopterećenosti svakodnevnim obavezama, roditelji ne stignu da se posvete svakom detetu posebno, primećuje psiholog Nikolina Milosavljević.
– Desi se da se roditelj više posveti jednom detetu, zbog domaćih zadataka, recimo, pa i ne zna šta se drugom detetu dešava u životu. Zato je važno da se sa svakim detetom ponaosob organizuje posebno vreme, kao neka vrsta sastanka, tokom kog bi roditelj i dete radili one aktikvnosti u kojima uživaju.
To mogu biti odlazak u pozorište, bioskop, poslastičarnicu, biblioteku, knjižaru ili bilo šta drugo što vole zajedno da rade. Važno je da to vreme koriste da se lepo provedu ili da možda popričaju o nečemu što je detetu aktuelno.
– Uvek se savetuje roditeljima da u svom kalendaru rezervišu posebno vreme sa svakim detetom i da ne odsupaju od njega skoro nikada, i da to vreme bude pre svega prijatno, a ne da bude vreme kada će roditelj dete kritikovati i držati mu lekcije – napominje naša sagovornica.
9) Igrajte svi zajedno
Igra je, za dete, važna zato što kroz igru dete prevazilazi određene emocionalne blokade ili poteškoće, kao i razvojne zadatke, koje stoje pred njim. Roditelj može ovde biti jako važna karika i potrebno je da puste da dete vodi igru: dete određuje ko će „igrati“ koji lik, date određuje da li će roditelj promatrati igru ili učestvovati u njoj.
Na taj način, roditelj pomaže detetu da prevaziđe neke unutrašnje poteškoće koje možda ni ne mogu da se vide na prvi pogled.
Ovaj savet je posebno značajan za roditelje čija su deca mlađa od 11 godina, a potrebno je da se posvete igranju sa detetom barem 15 minuta dnevno, kaže Milosavljević za „Blic“.
10) Ne kritikujte ih unedogled, pohvalite ih
Razvili smo naviku da decu stalno grdimo, kritikujemo, podsećamo i prigovaramo im, primećuje školski psiholog Branka Tišma.
– Umesto toga bismo mogli da pravmo dogovore, kojih ćemo se pridržavati. Sadržaj našeg obraćanja deci može i treba da bude i pohvala za ono što su uradili kako treba. Ne treba ih lagati i obećavati im ono što ne možemo da uradimo ili je nerealno za njihov uzrast. Ne treba ih porediti sa drugima. Deca vole da čuje i naše doživlja iz detinjstva. Treba da postoje granice i jasan porodični raspored aktivnosti – nabrojala je naša sagovornica najčešće greške u svakodnevnoj komunikaciji roditelja prema deci.
Često kažnjavamo decu, i svi naši vaspitni postupci se često svode na ograničavanje, ali bi trebalo da razmislimo pre nego što izreknemo kaznu. Kazne često „lepimo“ jednu na drugu, tako da traju beskonačno iz ugla deteta. To zapravo proizvodi suprotan efekat: deca odustaju od onoga što im je uskraćeno kaznom, zaključuje Tišma.
Savet plus: Unapredite sebe da biste mogli da pomognete detetu
Milosavljević je napomenula važan parametar u uspešnom odrastanju deteta: ono mora da ima roditelja koji ume da se suoči roditeljstvom.
– Roditelji bi trebalo da u 2019. godini počnu da rade na razvoju svojih roditeljskih kompetencija kojima će pomoći detetu da razvija svoju emocionalnu inteligenciju. Naime, kada roditelj ima razvijene veštine kao što su aktivno slušanje, prepoznavanje i imenovanje emocija, reflektovanje, korišćenjem tih veština pomaže detetu da prepozna emocije koje oseća i da ih imenuje, a to je osnova za dalji razvoj emocionalne inteligencije kod deteta.
Komentari 0