Saveti stručnjaka: Šta treba promeniti u životu porodice za srećnije detinjstvo

Sasvim mala deca lako barataju telefonima i tabletima, ali im ručice nisu navikle na olovke; progovaraju kasno, a kada se to i desi, taj jezik bude mešavina srpskog i engleskog; kasno prohodaju, ali brzo postaju tromi i ne umeju da potrče, a od sporta lako odustaju jer nemaju strpljenja ni za šta.

deca px

Sve ove posledice tehnološkog napretka primetili su i sami roditelji, a mi smo pitali stručnjake: šta bi mame i tate trebalo da stave na listu “uraditi ove godine” a tiče se njihove dece.

I kao što su nekada nama govorili “ne bulji u taj televizor po ceo dan, ispašće ti oči”, tako mi danas govorimo deci za tablete, kompjutere, telefone… Oči nam nisu ispale, neće ni našoj deci, protiv tekovina 21. veka se ne može i ne treba, ali da nešto treba da preduzmemo, treba.

1) Ograničite korišćenje ekrana – sebi!

Korišćenje telefona i dostupnost interneta od najranijeg doba deci stvaraju prepreke u razvoju kao što je problem sa grafomotorikom. Takođe, današnji klinci često nauče da crtaju i pišu kasnije nego što je uobičajeno, a slično je sa govorom, koji često bude mešavina srpskog i engleskog jezika, zapravo progovore na nekom novom, samo njima razumljivom jeziku. Međutim, ima i drugih opasnosti po zdravlje deteta, upozorava psiholog.

– Upotreba telefona i tableta ima uticaj na razvoj mozga na taj način da se nervni sistem navikava na prejake stimulanse. Kada tih stimulansa nema, javlja se dosada. Ukoliko dete nije naviklo da doživljava dosadu, lako može upasti u depresivno raspoloženje, a u najlošijem scenariju da čak i razvije simptome depresije – obrazlaže za “Blic” psiholog Nikolina Milosavljević.

Ona predlaže korisniji modus ponašanja: svi članovi porodice bi mogli da naprave poseban “parking”, gde će ti uređaji stajati određen period u toku dana, tokom večere ili dva sata nakon dolaska iz škole i s posla. Dakle, prvo sebi ograničite upotrebu tih “pametnih spravica”, pa onda i deci.

– Na ovaj način podstičemo više pozitivnih stvari: deca u tom periodu mogu da čitaju knjige, da igraju društvene igre, i to možda baš i sa roditeljima, što je odlično provedeno porodično vreme. Takođe, mogu da se igraju “svojih” igara, jer je slobodna igra jako važna za intelektualni i emocionalni razvoj deteta – kaže naša sagovornica.

2) Dete mora da se čeliči

Preterano utopljavanje dece je greška, i time čak može da se poremeti termoregulacioni sistem dečjeg organizma, zbog čega kasnije budu skloni prehladama i postanu zimogrožljivi. Decu je potrebno izlagati svežem vazduhu, koji ih čini otpornim na viruse i prehlade, dok boravak u zatvorenom prostoru nije zdrav i povećava mogućnost zaraze.

– Današnju decu treba očeličiti. Mi smo kao mali išli bosi, roditelji nas nisu non-stop preoblačili, pa čak ni kada se pokvasimo, niti su nam prali ruke čim ih uprljamo. Zapadni svet u odnosu na nas je mnogo liberalniji po ovom pitanju – smatra pedijatar dr Dejan Jonev.

Takođe, izbegavajte da deci olako dajete antibiotike jer oni ubijaju loše, ali i one dobre, potrebne bakterije. Prekomerna upotreba antibiotika može da dovede do pojave astme, alergija, gojaznosti, dijabetesa i ostalih bolesti. Ovo takođe, može da stvori otpornost loših bakterija na antibiotik, i da negativno utiče na imuni sistem deteta.

3) Neka se isprljaju!

Preterivanje u održavanju higijene može da dovede do poremećaja bebinog imuniteta i da doprinose nastanku alergija, astme i ekcema. Naravno, održavanje higijene veoma je važno, ali to ne znači da čovek treba da živi u potpuno sterilnoj sredini.

– Kako će deca da steknu imunitet ukoliko je sve oko njih sterilno. Tu se podrazumeva kada im padne nešto na pod ili kada neće decu da šalju u vrtić da ne bi bila stalno bolesna. Roditleji nikako da shvate da se na taj način stiče imunitet, jer ako se u vrtiću ne susretnu sa infekcijama, u školi će – ističe dr Jonev.

Doktor zato savetuje roditelje da puste decu da se isprljaju u blatu, i dok se nalaze napolju da im dozvole da pipnu blato, drveće, biljke, insekte. Da im dopuste da naprave pitu od blata i vode, pa i ako slučajno delić stave u usta, ne treba paničiti, jer kad jednom osete gorak ukus, neće više poželeti da to rade.

– Parola “čistoća je pola zdravlja” u ranoj dobi postaje “nečistoća je pola zdravlja”. Roditelji greše kada deci brane da se igraju u pesku i valjaju po travi. Upravo treba da ih uče kako da sade biljke, sve bez rukavica – kaže dermatovenerolog dr Gorana Isailović.

Takođe, nema potrebe deci stvarati strah od životinja: ukoliko pas redovno ide kod veterinara, nema potrebe za brigu, a bojazni nema ni ako pas poliže dete.

4) Fizička aktivnost razvija mozak

Današnja deca su više nego ijedna genracija pre, troma, nespretna, profesori fizičkog vaspitanja se žale da klinici danas ne umeju ni loptu da uhvate kako treba, da se zadišu čim potrče… A sve to utiče i na njihov intelekt!

Hroničan nedostatak fizičke aktivnosti i to one uz kakvu su odrastale prethodne generacije, jedan je od glavnih krivaca za uznemirujuće stanje razvoja u kakvom su današnja deca, smatra i dr Ranko Rajović, osnivač Mense Srbije.

– Mozak se razvija intenzivno posle rođenja i formira sve glavne puteve do pete i još malo do 7 i 12. godine. U tom periodu je važno pružiti detetu prirodno okruženje u kakvom se mozak kroz evoluciju razvijao. Ukoliko detetu uskratimo neke od tih aktivnosti, smanjujemo aktivnost pojedinih regija kore velikog mozga, koje stvaraju manji broj veza (sinapsi) sa drugim regijama. A dokazano je da intelektualne sposobnosti zavise toga kako su sinapse povezale različite regije mozga – objašnjava autor “NTC sistema učenja”.

Rajović smatra da su upravo aktivnosti poput vrtenja u krug, penjanja i skakanja korisne za razvoj mozga i inteligencije, dok ih brižni roditelji sputavaju kako bi izbegli po koju modricu i ogrebotinu.

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA