Saveti nutricioniste: Zimnica u ishrani dece

Zimska ishrana predstavlja izazov i kod odraslih a posebno kod dece. Tradicionlno verovanje da zimi treba jesti „ jaču hranu“, osim ukoliko se bavite ozbiljnim fizičkim radom i nema mnogo realnih osnova.

Da li treba davati kisele krastavčiče deci?

Iako Vašoj bebi svež krastavac možete postepeno uvoditi u ishranu od 8-10 meseca, treba biti obazriv i sa nim jer ume da izazove nadimanje i gasove pa prema reakciji vaše bebe treba dozirati količinu ili ga odložiti za stariji uzrast. Kao i sa ostalim fermentisanim proizvodima, ni kisele krastavčiće ne treba davati detetu pre prve godine, a i nakon toga trebalo bi zbog njihovog bogatstva Natrijumom biti umeren sa količinom koje će vaše dete pojesti.

Turšija, zimski lek za sve muke

Učestalo je verovanje da je turšija obogaćeno povrće raznim vitaminima i mineralima, koje može dugo da traje. Kao takva deo je tradicije koja se prenosi sa kolena na koleno, od procesa pravljenja, skladištenja do raznih priča o njenom lekivitom dejstvu na naš organizam. Ovako napravljeno povrće sačuvaće sve svoje nutritivne vrednosti, plus će biti obogaćeno vitaminima K i B kompleksa, mnogobrojnim enzimima a i kao takva postaće i lakša za varenje od svojih svežih parnjaka. Turšija je bogata prirodnim probioticima koji olakšavaju varenje, utiču na zdravlje celog probavnog trakta, obnavljaju sluznicu creva i jačaju imunitet celokupnog organizma. Turšija povoljno deluje i na različite kožne promene, reguliše šećer u krvi i ublažava alergije.Iako kalorijski vrlo laka a vitaminski bogata, sa vremenom stajanja turšija postaje sve teža kalorijski a nutritivno manje vrednija. Iako se sveže povrće postepeno uvodi u ishranu dece od sedmog meseca pa na dalje, i za turšiju važe smernice kao i za ostane fermentisane proizvode, tj tek nakon prve godine.

 

Ajvar, crveno zlato zimske hrane

U jesen nema ulice koja se ne oseća na sveže pečenu papriku, koja će ubrzo postati jedna od glavnih postavki zimske trpeze u obliku ajvara i pinđura. Mnogi veruju da svo bogatstvo u sastojcima koje nam nudi sveža paprika će se preliti i u ovaj nezaobilazni prilog svakom zimskom jelu, ali istina je da osim izuzetno bagatog ukusa od nutritienata ne ostaje gotovo ništa.

Šta sve treba da znate pre nego što date svom detetu date zimnicu

Sve fermentisane namirnice treba postepeno uvoditi u ishranu, posebno kod dece koja imaju poteškoća sa nadutiošću i prolivom, dok se organizam polako ne navikne. Dovoljno je početi sa jednom namirnicom, zatim pratiti kako dete na nju reaguje, pa postepeno dodavati ostale. Fermenisane namirnice nikako ne treba kuvati, jer tako gube sve svoje nutritivne vrednosti. Ne treba zaboraviti da nije svaki vid čuvanja zimnice zdrav i da previše dodatog sirčeta i konzervanasa u finalnom zbiru nose više štete nego koristi, tako da ukoliko dajete svom detetu ovu vrstu namirnica ne zaboravite da je najisplativije napraviti sam svoju zimnicu, po tradicionalnom receptu naših baka.

dr Jovana MajstorovićAutor: dr Jovana Majstorović

doktorka medicine, specijalizantkinja Dermatovenerologije.

Pohađala i položila akademski kurs za ishranu-nutricionistički kurs i stekla stručno zvanje „Nutricionista“ , Akademija „Purity“, York University. Više od pet godina radi u sportskoj medicini, kao doktorka i savetnica za ishranu dece, omladine i rekreativnih sportista.

Autorka mnogobrojnih tekstova na temu zdrave ishrane i zdravih stilova života na mnogobrojnim portalima, širom regije.

Kontakt: jovanamajstorovic@yahoo.com

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA