Opasne reči koje roditelji često upućuju mališanima

Verovatno je svako od nas u detinjstvu od roditelja čuo slične rečenice: „Nesrećo moja!“, „Lenštino!“, „Šeprtljo!“… Listu uvreda mogli bismo još dugo dopunjavati i verovatno ne bismo iscrpili sve što su roditelji u trenucima ljutnje ili pak zabavljanja zadirkivanjem spremni izgovoriti svojim mališanima.

razgovor

„Nemoj biti dete“
U službi ove poruke najčešće se koristi fraza: „Zašto se ponašaš kao malo dete?“, „U tvojoj dobi deca su već pametnija!“, „Ti više nisi beba!“, „Uozbilji se!“

Sva deca doduše imaju prirodnu potrebu biti odraslija i starija jer smatraju da odrasli imaju više privilegija. To je normalno, no ovim rečima roditelji poručuju detetu da je „biti dete“ zaista nešto loše te da je potrebno napraviti sve kako bi postao ozbiljniji, odrasliji. One dodatno naglašavaju potrebu deteta da želi biti odraslo pa takva deca izbegavaju „detinjasto“ ponašanje, loše usvajaju socijalizacijskim veštine, imaju poteškoća igrati se i komunicirati s decom, ne nalaze svoje mesto u socijalnoj grupi.

„Ne osećaj!“
Ova se poruka javlja u frazama u kojima se zanemaruju i potcenjuju detetovi osećaji: „Kako te nije sramota bojati se mraka, ti si već velik!“, „Nije lepo ljutiti se na tetu u vrtiću kad je ona pametnija i starija!“ Slušajući takve rečenice dete postepeno uči da emocije kao što su strah ili ljutnja nisu poželjne, da će zbog njih čak biti i kažnjeno. Iako su strah i ljutnja normalne emocije koje svi ponekad proživljavamo, dete ih počinje potiskivati. Kad-tad nakupljene emocije u nekom obliku izlaze na videlo. Napetost se može ispoljavati kroz ispade besa, agresije ili zlobe. Obično se ove emocije iskazuju na slabijima od sebe pa dete maltretira životinje, trga i baca igračke te tuče drugu decu.

Izlaz postoji
Nabrojili smo samo neke od negativnih obrazaca kojima se roditelji obraćaju deci. Prepoznajete li ih u svom govoru, pokušajte ih kontrolisati i potpuno izbaciti iz rečnika. Donosimo vam nekoliko saveta kako da to promenite.

Uvek možete biti bolji roditelji. Zato se zamislite nad sobom te promislite što i kako govorite svojoj deci. Nije loše staviti se u poziciju deteta i zamisliti kako biste se osećali da vam neko stalno govori: „Ne brbljaj!“, „Nespretnjakovićko!“, „Ne viči!“, „Ne zanovetaj!“, „Skloni se, imam posla!“ Zapamtite da detetovi postupci i emocije nisu manje važni od postupaka i emocija odraslog čoveka.

Nepostojanje pravila može biti jednako štetno za detetov razvoj, kao i stalno upućivanje neutemeljenih zabrana. Zato treba postaviti pravila i znati kada i zašto nešto zabranjivati.

Nema sumnje da zabrane treba da postoje. Ako se dete izlaže opasnosti, razumljivo je da će je roditelj zabranom pokušati da spreči, ipak često roditelji izgovaraju zabrane iz navike ili zbog vlastitog mira.

Roditelji

Podeli:

Komentari

  1. Jelena says:

    Ja imam 14 mesecno bebe uglavnom ga cuvam sama jer muz ide na posao tacno da nekad viknem na njega kako se ne bi povredio al upotrebljav reci nemoj sreco povredices se dusicke moja nemoj ne e dobro takoj milicko na mamu ajde trgni se mama da zavrsi rabotu pa ke se igramo i mislim da iako je jos mali je srecan i ume da se igra sa decama a i mnogo voli zivotinje ja ih volim i njega tako ucim

  2. Ana says:

    Tema je vrlo korisna i veoma jasno sazeta,puno hvala..Ja imam sina od 12 i po meseci,ponekad samo progovori mamamama ali jasno je da to nije jos uvek uz znacenje..Ne imitira reci koje mu govorim,ili u toku igre sa njim dok ga stimulisem na ponavljanjem nekih pokreta uz pesmice ne zeli da ponavlja…Pre nedelju dana je poceo da hoda,padne,ustane i nastavi opet hodati..Voli da istrazuje sve sto ga okruzuje,i nema kutak gde on ne zadje,ali sa druge strane ne reaguje puno na poziv kada hocu da ga nesto opomenem,ili mu cisto skrenem paznju dok dira nesto sto bi moglo da ga povredi,cak i veoma glasnim tonom kad mu se obracam kao da ne cuje..ili ne razume NE, dok u drugim situacijama NE,TO JE VRUCE! Odmah bi stao..Kao da vise voli da sam istrazuje umesto da bude u interakciji sa ukucanima…Da li je to jednostavno pitanje karaktera ako uopste mozemo reci s obzirom na uzrast,ili sta vec? Ponekad mi reci okoline “On gleda svoja posla” tesko padaju..Postoji li nesto sto bih ja mogla da uradim? Unapred hvala

    • MojPedijatar says:

      Za sada NIŠTA ne treba da se preduzima!

      Beba samo da se prati, SVE što ste opisali je sasvim u redu za ovaj uzrast.

  3. Mila says:

    Već sam odrasla i nosim svoje prvo dete! Ali i dalje se sećam tih ružnih reči što mi je mama govorila, tipa–> Da sam znala da ćeš takva biti nebih te rodila! Misliš da si bolja od drugih, e pa nisi!.. I tako slične rečenice, a sada kad sam trudna mi govori: Da će moje dete biti gore od mene! I zato ne gajim baš neke osećaje prema njoj!


Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA