Odakle ovoliko virusnih infekcija kod dece?

Mnogo dece oboli od različitih infekcija, a virusi su ubedljivo prvi na listi uzročnika. Nedelje koje su iza nas pokazuju veliki porast obolelih od respiratornih virusnih infekcija.

A kućne proslave?

Ako ovih dana vidite dvadeset mališana na jednom mestu, bar jedan je bolestan! Ovo važi i za rođendane. Često će roditelji dovesti “rovito” dete na rođendan kod druga ili drugarice “da se ne uvredi slavljenik”. Bolje da se uvredi nego da se razboli! Da ne govorimo o gotovo ritualnom ljubljenju slavljenika koji to obično NE voli!

Iako se to ređe dešava, ponekad i slavljenik stiže bolestan ” da mu ne propradne slavlje”. Bolje otkazati proslavu nego razboleti male goste!

Mogu li mame i tate doneti viruse u dom?

Pogledajte ponekad sebi grlo – videćete da je često crveno, a mi ne osećamo tegobe. To su virusi na koje smo se mi odavno navikli, ali koji maloj deci mogu doneti bolest. Mi zaista možemo preneti deci poneki virus, ali to ipak nije glavni uzrok porasta infekcija kod dece. Mame i tate treba da zaštite svoju decu kada su sami bolesni.

Ima li dece koja naprosto ne umeju da se paze!

Nažalost ima!

Zdravstveno vaspitanje treba da počne u kući, ali i u prvim godinama predškolskog obrazovanja. Deca brzo i lako uče, pa uz malo truda možemo da ih naučimo osnovnim higijenskim principima, ali i kako da zaštite sebe i drugu decu od infekcija. Pranje ruku je pravi primer – to je lak, ali neverovatno efikasan našin sprečavanja širenja infekcija!

Možda je problem u neadekvatnoj ishrani dece?

Ako se deca nekvalitetno hrane to im smanjuje odbrambenu sposobnost, pa se lakše “zakači” infekcija. Svedoci smo neverovatne “poplave” brze hrane, na svakom koraku su “grickalice” koje deci često zamene obrok, a potrošnja gaziranih i negaziranih napitaka sa prevelikim sadržajem šećera je u stalnom porastu. Sve to utiče na pojavu gojaznosti, ali i slabi sposobnost dečjeg organizma da se bori protiv prouzrokovača infekcija.

Kako smanjiti ovaj “upliv” virusa?

Na klimu teško možemo da utičemo, ali evo šta se može uraditi:

-   Bolesnu decu ne treba slati u kolektiv

 

Znamo da se ne isplati biti na bolovanju, ali to ne sme da bude važnije od detetovog zdravlja. Zato bolesna deca prvo treba da ozdrave, pa onda da se vrate u kolektiv! Tu nema kompromisa. Ovo naravno ne važi za decu koja imaju običnu prehladu – malo im curi nos, tu i tamo se zakašlju, ali nemaju povišenu temperaturu, lepo jedu i aktivna su.

-   Zdrava ishrana je stub zdravog imuniteta

 

Već smo istakli koliko je ona važna a rast i razvoj dece, ali i za jačanje odbrambene sposobnosti (imuniteta). Od “malih nogu” deca treba zdravo da se hrane, pa će taj obrazac ostati i za ceo život! Što više svežeg voća i povrća, integralne ( ne “bele”) žitarice, nerafinisano ulje, prirodni sokovi od voća i povrća – tako će dete dobiti neophodne vitamine i minerale koji su “upakovani” mnogo bolje nego u sirupima i tabletama.

-   “Osetljiva” deca traže posebnu pažnju

 

Skoro svako dete ima neku “slabu tačku”. Zadatak pedijatra je da “namiriše” problem koji  muči dete i da ga izleči ili sanira u meri da se detetu omogući normalan život uključujući i zdravu socijalizaciju. To je, pre svega, u domenu pedijatra koji prati dete, ali roditelji na vreme mogu da uoče slabu tačku svog deteta.

-   Zdravstveno prosvećivanje

 

Prvo treba roditelji da se prosvete, pa će i oni decu naučiti kako da se čuvaju od zimskih infekcija. Poštovanje osnovnih higijenskih principa, uz mali dodatak obrazovanja u vrtićima i školama je odličan prvi korak. Kada bi sva deca redovno prala ruke broj bolesnih bi se značajno smanjio!

Goran VukomanovićAutor: Goran Vukomanović

Medicinski fakultet u Beogradu završio 1991. godine. Specijalistički ispit iz pedijatrije položio 1996. godine. Upisao poslediplomske studije iz kardiologije. Magistarsku tezu pod nazivom Neinvazivna procena ventrikularnih ekstrasistola kod dece sa strukturno neoštećenim srcem odbranio 1998. na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
Uže oblasti rada i istraživanja su pedijatrijska kardiologija, aritmologija, dečja sportska medicina kao i telemedicina. Šef Odseka za poremećaje ritma, elektrofiziologiju i pejsing Univerzitetske dečje klinike.
Kao (ko)autor učestvovao u izradi preko 140 naučnih i stručnih radova objavljenih u međunarodnim stručnim časpopisima, zbornicima sa internacionalnih i domaćih kongresa, u domaćim stručnim časopisima, kao i priloga u knjigama i monografijama.
Usavršavao se u Kantonspitalu u Baselu, Svajcarska (Prof. dr Wofgang Kiowski) i u Arkansas Children’s Hospital, Little Rock, SAD, (Prof. dr Christopher Erickson).

Osnivač je edukacionog projekta "Zdravo dete" koji je posvećen edukaciji roditelja i zdravstvenih radnika u primarnoj zdravstvenoj zaštiti sa ciljem očuvanja i unapeđenja zdravlja dece.
Oženjen, otac troje dece.

Podeli:

Komentari


Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA