O bebama iz naučnog sveta: Bebe umeju da pevaju, voće u trudnoći podstiče razvoj mozga, kakav uticaj miris ima deteta na mamu

Najnovije vesti o bebama iz naučnog sveta: kako bebe reaguju na muziku, zašto majčino mleko podstiče kognitivni razvoj i kakvu ulogu za majke ima miris deteta?

Foto: Pixabay

Bebe uče da pevaju mnogo ranije nego što smo mislili

Državni univerzitet Ohajo – Bebe ne samo da pokušavaju da imitiraju ljudski govor, već i pevanje.

Naučnici sa Državnog univerziteta u Ohaju proučavali su način na koji bebe reaguju na muziku tako što su pratili dečaka od 15 meseci tokom celog dana, snimajući zvuke koje je proizvodio prilikom slušanja muzike. Analiza je pokazala da je dečak uspeo da reprodukuje prvih šest tonova pesme “Happy Birthday” u G duru, što znači da bebe, kao i kad je govor u pitanju, pokušavaju od najmlađih dana da imitiraju i muziku koju čuju, te da su u stanju da nauče melodije iz muzike koja se čuje u njihovom okruženju.

Tokom jutra, dečak je proveo 10 minuta igrajući se sa igračkom koja je puštala ovu pesmu. Iste večeri, dečak je snimljen kako proizvodi desetak zvukova u trajanju od četiri sekunde, koji su nalikovali početku ove pesme. Slično se dešavalo i kada bi majka dečaku pevala druge pesmice.

Naučnici kažu da su potrebne opsežnije studije na većem uzorku da bi se više saznalo načinu na koji bebe uče da reprodukuju muziku.

Otkrivena komponenta majčinog mleka koja podstiče kognitivni razvoj

Dečija bolnica u Los Anđelesu – Dobro je poznato da sastojci iz majčinog mleka mogu pozitivno da utiču na razvoj bebinog mozga a nova studija pokazala je da oligosaharid 2’FL taj koji podstiče kognitivni razvoj.

Naučnici su na uzorku od 50 majki i njihovih beba ispitivali sastav mleka i učestalost dojenja tokom prvih 6 meseci života, istovremeno prateći kognitivni razvoj beba. Studija je pokazala da je količina 2’FL oligosaharida tokom prvog meseca dojenja povezana sa znatno boljim rezultatima kognitivnih testova u uzrastu od dve godine.

Zaključak naučnika je da bebe majki koje proizvode više ovog oligosaharida u prvim mesecima, imaju brži kognitivni razvoj.

Naučnici smatraju da će, zahvaljujući ovom otkriću, u budućnosti biti moguće dodavati 2’FL u ishranu beba čije majke ga nemaju dovoljno u svom mleku.

Ishrana voćem u trudnoći potpomaže razvoj mozga kod bebe

Univerzitet Alberta – Dijeta bogata voćem u trudnoći potpomaže razvoj mozga kod bebe, rezultat je studije naučnika sa Univerziteta Alberta.

Blagotovoran uticaj ishrane bogate voćem tokom trudnoće proteže se na celu prvu godinu bebinog života.

“Ovo je vrlo vredno saznanje za trudnice jer im omogućava da pozitivno na mozak svoje bebe bez uzimanja farmaceutskih proizvoda,” kažu autori studije.

Majke bukvalno mogu da nanjuše kada im dete odrasta

Tehnološki univerzetet u Drezdenu – Nije tajna da bebe svojim mamama predivno mirišu, što se baš ne može reći i za tinejdžere. Tim naučnika istraživao je kako telesni mirisi utiču na vezu majke i deteta i otrio da majčino čulo mirisa može da utvrdi u kom razvojnom stadijumu je dete. Istraživanje je objavljeno u časopisu Frontiers in Psychology.

“Studija pokazuje da telesni mirisi predstavljaju važan faktor u vezi između majke i deteta, utičući na osećanja ljubavi i prižnosti,” kaže Laura Šafer, vođa studije.

Naučnici su ispitivali čulo mirisa 164 majke kojima su davali da pomirišu uzorke telesnih mirisa svoje kao i tuđe dece istog pola, u uzrastu od beba do osamnaestogodišnjaka. Uzorke su predstavljale majice i bodići u kojima su deca spavala jednu noć.

Majke su na osnovu mirisa mogle da odrede uzrast deteta sa tačnošću od oko 64% i pokazale su se boljim u procenjivanju uzrasta predpubertetske dece.

“Ovo pokazuje da telesni mirisi bebe izazivaju osećaj privrženosti i ljubavi u ključnom periodu za vezivanje majke i deteta,” smatra Šafer. Istovremeno, slabije snalaženje u raspoznavanju mirisa dece u pubertetskom uzrastu i starije može da se tumači kao mehanizam laganog otuđuvanja u periodu kada dete postaje nezavisnije i polako se odvaja od roditelja. Na taj način promene u mirisu deteta majkama zapravo signalizuju kada treba da promene odnos.

Naučnici smatraju da bi ova otkrića mogla da se koriste u lečenju poremećaja vezivanja u postnatalnom periodu kod nekih majki.

Izvor: Detinjarije.com

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA