Nutricionista: O jogurtu i kefiru u dečjoj ishrani

Iako je u prvih šest meseci majčino mleko osnova dečje ishrane, sve češće pitanje je kada uvesti mleko i mlečne proizvode u ishranu dece, ali i da li su oni danas podjednako zdravi i bitni u ishrani, kao što smo to nekada verovali.

Kako nastaje jogurt?
Jogurt je mlečni proizvod koji se dobija na način što se prokuvanom, odnosno pasterizovanom mleku dodaje čista kultura bakterija: Thermobakterium jogurti, Lactobacilius bulgaricus, Strptococcus thermophilus, a potom ostavi pri temperaturi od 42 do 45 stepeni dva do tri časa, posle čega se dobija gusta nakisela tečnost prijatnog ukusa i specifičnog aromatičnog mirisa.

Jogurt najprodovaniji mlečni proizvod
Jogurt je najzastupljeniji mlečni proizvod u ishrani kako odraslih tako i dece. Jogurt kao i njemu slični proizvode (kefir i kiselo mleko), ali i sir su mlečni proizvodi koje možete postepeno uvesti u ograničenim količinama detetu i pre prvog rođendana. Kao i kod uvođenja svih namirnica mora se ići lagano i postepeno, kako biste videli kako vaše dete na njih reaguje.

Da li postoje različite vrste jogurta?
U zavisnosti od vrste mleka od koga je napravljen, ali i od načina, njegova nutritivna vrednost značajno varira. Prosećan jogurt od kravljeg mleka koji uglavnom konzumiramo sadrži oko 7 grama ugljenih hidrata( 2 % ukupnih dnevnih potreba ), 2 grama masnoća (2 % dnevnih potreba) i 5 g proteina (10 % ukupnih dnevnih potreba ). Iako malo jačeg ukusa, kozji jogurt pretstavlja zdraviju opciju, posebno značajan za podizanje imuniteta, ali sa njim ipak treba sačekati nakon dvanest do petnest meseci deteta. Pored toga dostupne su čvrsta i tečna varijanta, čvrsta je najčešća paralela kiselom mleku. Kada god imate priliku da birate čvrsta varijanta je kvalitetniji i zdraviji izbor. Pored toga na tržistu su različite voćne opcije, koje najpre mogu da budu zamena za slatku užinu, nego obrok po sebi, jer sadrže dosta šećera.

Zašto je jogurt dobar?
Jogurt je bogat proteinima, te predstavlja važan izvor aminokiselina. Sadrži značajne količine minerala kalcijuma, magnezijuma, gvožđa, joda, kalijuma i cinka i tako značajno doprinosi boljem zdravlju celog organizma.
Velika dijetetska vrednost jogurta je u tome što se pod dejstvo mlečne kiseline menja kolidna struktura masti i belančevina, tako da se dobijaju fine gromuljice koje organizam lakše vari i iskorišćava. Jogurt sadrže izvesne mateije koje potpomažu rastenju i razmnožavanju onih bakterija koje vrše sintezu vitamina B –kompleksa.
Prema novim ispitivanjima pretpostavlja se da se u kiselom mleku i jogurtu nalazi materija hidroksi-beta-metil-glutarat, koja sprečava sintezu i smanjuje nivo holesterola u krvi.

Jogurt prirodni probiotik?
Mnogobrojna istraživanja stavljaju jogurt u prvu liniju prirodne borbe protiv različitih mikroba. Ova izuzetno važna namirnica bogata je dobrim bakterijama,a svojim probiotskim dejstvom čuva zdravlje digestivnog trakta, i samim tim pojačava celokupnu otpornost organizma. On pojačava stvaranje gama-interferona i tako poboljšava aktivnost imunog sistema.

Kefir, namirnica zadovoljstva
Naziv kefir potiče od turske reči Keifir, što znači zadovoljstvo, a pretpostavlja se da se odnosi na osećaj organizma, nakon njegovog konzumiranja. Iako je poznata kao Tibetanska gljiva, još uvek se vode diskusije da li je njegovo poreklo iz jugoistočne Azije ili istočne Evrope. Legenda kaže da se verovalo da će se njegovi benefiti ostvariti, samo ako se o njemu ne priča. Zato se pretpostavlja da je kefir najmanje poznata namirnica.

Kefir super zdrava i lekovita namirnica
Kefir je od davnina poznat kao super zdrava namirnica, koji se još uvek na našim prostorima dovoljno ne koristi. On nastaje procesom fermentacije mlečnog šećera koji nastaju uz pomoć kefir gljive kao i mikroorganizama koji idu uz nju. Prepun je probiotika,za razliku od jogurta koji ima samo nekoliko jogurtnih bakterijskih kultura, kefir ih ima blizu pedeset, a pored toga ima i kvasne kulture. Pored toga, sadrži 20% kalcijuma i fosfora, 14% vitamina B12, 19% Vitamina B2,5% magnezijuma i dosta vitamina D. Podnose ga i oni koji su intolerantni na laktozu. Ima značajna antibiotska svojstva i sposobnost da se bori protiv infekcija.

Koje vrste kefira postoje?
Pored kefira koji možete kupiti u prodavnici, najbolja opcija je napraviti domaći kefir uz pomoć kefir gljive. Originalna varijanta je mlečni kefir koji se pravi sa mlekom, najbolje kozjim ali može i sa kravljim mlekom. Kefir se može napraviti i sa vodom, kao vodena varijanta koja je vrlo pogodna za vegane. Kefir gljiva se može koristiti više puta.
Ovi proizvodi ukoliko ih koristite adekvatno mogu da značajno doprinesu zdravlju Vašeg deteta. Ne treba zaboraviti da i najzdravija namirnica može da neodgovara, nekim organizmima, pa svakako obratite pažnju kada počnete da ih dajete Vašem detetu, kako ono na njih reaguje. I kefir i jogurt se mogu samostalno konzumirati, ali mogu i da budu dodatak nekim jelima ili mešavinama. Uvek ako imate mogućnost birajte domaću varijantu, za koju znate poreklo, ali i sastav.

dr Jovana MajstorovićAutor: dr Jovana Majstorović

doktorka medicine, specijalista dermatovenerolog.

Pohađala i položila akademski kurs za ishranu-nutricionistički kurs i stekla stručno zvanje „Nutricionista“ , Akademija „Purity“, York University. Više od pet godina radi u sportskoj medicini, kao doktorka i savetnica za ishranu dece, omladine i rekreativnih sportista.

Autorka mnogobrojnih tekstova na temu zdrave ishrane i zdravih stilova života na mnogobrojnim portalima, širom regije.

Kontakt: jovanamajstorovic@yahoo.com

Podeli:

Komentari

  1. Bojana says:

    Moj sin obožava Kefir, pije ga svakog dana, mleko retko kada ali bez kefira nema večere i doručka


Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA