Nutricionista: O jogurtu i kefiru u dečjoj ishrani

Iako je u prvih šest meseci majčino mleko osnova dečje ishrane, sve češće pitanje je kada uvesti mleko i mlečne proizvode u ishranu dece, ali i da li su oni danas podjednako zdravi i bitni u ishrani, kao što smo to nekada verovali.

Foto: Canva

Upravo zbog sve učestalijih tegoba koje deca imaju sa kravljim mlekom, preporuke su da se za njegovo uvođenje sačeka prvi rođendan, pa čak i petnesti meseci. Kao i sa svim drugim namirnicama, sa mlekom treba ići postepeno, pratiti dete kako na njega reaguje i ukoliko ga dobro toleriše, moguće je povećavati količinu.

Koje su najčešće tegobe dece nakon upotrebe kravljeg mleka?
Iako je najčešće u populaciji prisutna intolerancija na laktozu, koja po određenim studijama, zahvata čak 75% populacije, ne treba zaboraviti da mleko kod određenog procenta može da stvori i alergiju, koja se razvija do treće godine. Pored čestih digestivnih problema, nadimanja, tečne stolice, lošijeg varenja, poslednjih godina se upotreba mleka kod dece povezuje i sa bujanjem kandide kod predisponirane dece, ali i pogoršanjem atopskog dermatitisa, kao i bronhijalne astme i raznih alergija.

Zašto je mleko nekada bio najveći prijatelj, a danas oprez?
Jedno od najčešćih pitanja je kako je jedna od najomiljenijih namirnica, postala najkontraverznija, a do konkretnog odgovora je teško doći. Veruje se da je mleko u svom bazičnom sastavu, zaista zdravo i neophodno, ali napredak tržista i sve manje rigorozne kontrole kvaliteta, ali i aditiva u njegovom sastavu, su jedan od osnovnih razloga, njegove sve teže podnošljivosti.

Pored toga, danas su i krave tretirane i hranjene mnogobrojnim veštačkim supstancama, koje prelaze u mleko,a tako i u našu ishranu, a kroz vreme dovodi i do značajnih kako digestivnih, tako i sistemskih tegoba.

Koliko je mleka i mlečnih proizvoda dnevno dovoljno?
Prema preporukama Evropskog društva za dečiju gastroenterologiju, kao i Svetske zdravstvene organizacije za decu do 5 godina preporuka je dva mlečna obroka (400 do 500 ml), mleka ili mlečnih proizvodi na dan, dok kod starije dece do 12 godina može se povećati za još jednu dozu, tj. tri mlečna obroka, a preko 12 godina na 4 mlečna obroka.
Veoma je bitno napomenuti da količine mleka i mlečnih proizvoda moraju biti ograničene na preporučene dnevne vrednosti. Prekomerno konzumiranje mleka može imati određene posledice na zdravlje kao što su slabija telesna uhranjenost, anemija i zatvor.

Mlečni poizvodi kao zdravija altrenativa
Mlečni proizvodi u procesu obrade, zadržavaju nutritivne vrednosti, a one lošije karakteristike se najčešće fermentacijom gube, pa su oni često zdravija alternativa mleku. .U jogurtu i siru nema laktoze, a mlečni proteini su uklonjeni ili u granicama, što ih čini značajno lakšim za varenje nego mleko.Jogurt i kefir sadrže i probiotske kulture koje, ne samo što poboljšavaju proces varenja, već i pomažu celokupni imuni sistem.

Kako da izaberem najbolji proizvod za moje dete?
Izuzetno velika ponuda mleka ali i mlečnih proizvoda, često pravi dilemu kod roditelja šta odabrati. Da biste bili skroz sigurni da Vaše dete dobija kvalitetan proizvod od koga može da ima samo benefite, potrebno je da maksimalno pratite poreklo i način čuvanja mlečnih proizvoda pre nego što ih kupite. Ukoliko je neki deo lanca od proizvodnje do čuvanja mleka pogrešno odrađen, mleko i mlečni proizvodi ne samo što gube svoju vrednost, već mogu biti i štetni.
Najbolji izbor bi bilo domaće mleko ili mlečni proizvodi za koji apsolutno znate kaka im je bio razvojni put, od ishrane krave, pa do samog procesa obrade, ali i čuvanja.

Da li da biram proizvod sa manjim procentom masti?
Ukoliko imate izbog sa manje ili više procenta masti, uvek birajte originalni proizvod pre nego “light” varijante, jer ona, kako bi nadoknadile ukus, ali i teksturu koju im masnoće daju, često bivaju obogaćene drugim nepoželjnim namirnicama, često šećerima i/ili skrobom.
Jogurt omiljeni napitak kroz istoriju, koji rešava digestivne probleme
Koliko je jogurt važan u mnogim kulturama, govori činjenica da borba za njegovo mesto porekla još uvek traje. Onaj jogurt kakvim ga mi znamo smatra se da je kao i sir nastao sasvim slučajno na prostoru današnje Bugarske. Za njegove tvorce su kako legenda kaže odgovorni Huni, koji su nosili mleko u kožnim torbama, koje je kroz neko vreme fermentisalo. Legenda kaže da je turski vladar Sulejman Veličanstveni poslao svog lekara svom francuskom kolegi kralju Francuske Fransoa-u I, koji je njegove probavne probleme rešio upravo jogurtom. Nakon ovog događaja, jogurt je postao svakodnevica, najčešće konzumirana namirnica za doručak na svim meridijanima.

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA