Pod učenjem se podrazumeva menjanje ličnosti koje je posledica iskustva, a ne sazrevanja ili razvoja.
Foto: Pixabay
Tokom prvih sedam godina dete je u procesu nenamernog učenja preko imitacije, kroz igru, kada usvaja auditivne i vizuelne sadržaje preko pesmica, slikovnica i crtanih filmova. Tada se deca uče higijeni , kulturnom ponašanju, kao i samolstalnosti i odgovornosti u odnosu na druge.
Sa polaskom u školu dete uči sa određenim ciljem i namerom. Ukoliko dete shvati značaj znanja u svakodnevnom životu, motivacija za učenjem će automatski porasti. Zato objasnite svom detetu da su neke oblasti važne za život, da se svuda srećemo sa geometrijskim oblicima, pravopisom, pravilnim izražavanjem, zakonima u prirodi, stranim jezikom. Kako bi izgledalo da neko ide u prodavnicu a da ne zna tablicu mnozenja, ili da ide u neku stranu zemlju i maše rukama i nogama?
Razmišljanje je veština koja se stiče i usavršava. Uhvatiti suštinu, razlikovati bitno od nebitnog, taksativnim činjenicama dati smisao ili povezati sa nećim poznatim čini okosnicu kvalitetnog učenja za ceo život.
Suština je da se izbegne učenje napamet , “bubanje” ili “štreberski stil” učenja koji daje efekte kratkog daha a sigurno vodi ka brzom zaboravljanju. Uostalom, u grupi vršnjaka su popularnija ona deca koji znaju da objasne i prenesu drugima znanja i pokazuju samostalnost u razmisljanju, nego “štreberi”.
Navike su naša druga priroda
Za uspostavljanje radnih navika neophodno je razlikovanje pojmova igre i obaveze, kao i detetova samostalnost u obavljanju školskih obaveza.
Kako se to postiže? Pre svega, dete po povratku iz skole treba da uradi svoje obaveze – da opere ruke, da se presvuče, ruča, napravi kratak odmor, pa zatim da uradi svoje domaće zadatke.
Nezaboravljanje da se izvrše obaveze je znak da je dete u stanju da razlikuje igru od obaveza i da je steklo radne navike. Pojačani pritisak u njihovom izvršavanju može da poveča otpor kod deteta i da stvori kontraefekat koji se prepoznaje po mrzovoljnosti, odlaganju, “zaboravljanju” obaveza, ili ukoliko je pritisak preslab, radne navike nece biti stečene.
Tokom rada dete ne prekidajte različitim zahtevima, jer će mu koncentracija lako pasti, a za “zagrevanje” ce mu biti potrebno puno vremena. Nemojte mu nikada cepati listove iz sveske, jer to narušava njegovo samopoštovanje. Ne uslovljavajte poklone uspehom i ocenama, jer se ispunjavanje obaveza samo po sebi podrazumeva. Nemojte ga ni kažnjavati zbog loših ocena, niti ga porediti sa drugom decom stvarajući vestačku kompeticiju i rivalstvo.
Od prvog razreda osnovne škole neophodna je samostalna izrada domaćih zadataka.Učenje sa detetom je nepoželjno ponašanje jer razvoja zavisno ponašanje, nesamostalnost, nesigurnost i delimičnu anagažovanost. . Uspeh (ili neuspeh) neće doživeti kao svoj. Pored toga, dete može da dovede u sumnju svoje sposobnosti ukoliko protumači neprimerenu pomoć roditelja kao sopstvenu nemoć.
Vi ste tu da povremeno prekontrolišete zadatke i školsko gradivo, propratite detetove navike vezane za učenje, pomognete u slučaju da dete zatraži pomoć, ali i da se “izmaknete” kada ono samostalno uradi zadatak. Dečju kreativnost treba držati budnom.
Ukoliko znamo kako se uči štedimo vreme, oslobađamo se straha od neuspeha, ne izlazemo iscrpljivanju i postižemo dobre rezultate čak i kada su naše sposobnosti prosečne.
Klasično učenje
Klasično učenje podrazumeva aktivno učenje podeljeno u nekoliko faza. Prvo treba napraviti plan rada i to dnevni, nedeljni i mesečni. Bitno je da se pravilno proceni vreme koje je potrebno za pojedine aktivnosti, što znači da se koncentracija “uključi na maksimum” , odnosno da se u sto kracem roku bude efikasan. Krajnji cilj daje smisao celokupnom ucenju. Posle zavrsenih obaveza sledi nagrada u obliku prepustanja uzivanja u slobodnom vremenu. U plan rada treba uvrstiti i rodjendane, porodicne obaveze, vazne dogadjaje, kulturna zbivanja.
Za čitanje teksta najvažnija je dobra koncentracija, što znači da sa punom pažnjom, polako, bez nervoze i kranje koncentrisano treba prići toj aktivnosti.
Podela teksta na manje celine je efikasna kod dužih lekcija.
