Nenaspavani svih zemalja, ujedinite se!

Kada bi vlasnici biznisa ili profesori znali koliko bi naspavani ljudi donosili više profita ili efikasnije učili – zabranili bi dolazak na posao ili bi u kancelarijama i u učionicama ugradili fotelje za dremanje.

Foto: Canva

Piše: Igor Rakić, osnivač Škole intelektualnih veština

Prethodna izjava nije naklapanje nego čista biologija. Kada shvatimo jednostavan hemijski mehanizam sve će nam biti jasno.

Svi mi imamo “ugrađenu” neku vrstu hemijskog “tajmera” zaslužnog za merenje stepena umora. Ulogu ovog tajmera kod kompleksnih živih bića obavlja jedinjenje iz reda nukleozida koje se zove adenozin. Bez potrebe da shvatite njegovu strukturu i hemijska svojstva, jer ne želimo da postanemo naučnici nego samo da shvatimo zašto smo umorni – zapamtite samo ove dve stvari.: Što se više adenozina akumulira tokom dana to nam se više spava – to je prvo. Druga stvar – zdravo je osećati umor. To je pokretač mehanizma koji je priroda pravila milionima godina i koji osnov naše dugovečnosti ili bilo koje druge sposobnosti pa i lepote. To je spavanje – proces koji uzima ⅓ našeg života. Naakumulirani adenozin je signal koji nam kaže kada treba da stavimo svoje “baterije” na punjenje, da pokrenemo reciklažu i apdejt našeg hardvera i softvera.

Evo, ovako funkcioniše vaš umor posmatran očima biologa…

Kako raste nivo adenozina u našem sistemu – postajemo sve umorniji i osećamo takozvani “pritisak spavanja”. On prirodno nestaje tokom spavanja koje traje 7 do 8 sati i ponovo se formira za 16 sati. Sa druge strane – neophodno je da znate da ne postoji način da spavanje bude kraće od ovoga. Zapravo – teoretski jeste moguće – kod ljudi sa posebnom genetskom modifikcijom i kod njih algoritam spavanja traje i do 70% kraće. Međutim, da odmah skratimo razmišljanje – verovatnoća da baš vi posedujete je imate manja od toga da vas udari grom.

Uvežbavanje je za sada je i teoretski nemoguće. Postoje samo istraživanja “spajkova” koji se javljaju u dubljim fazama spavanja – tzv.misterioznih šiljaka koji se javljaju tokom EEG snimanja spavanja. Kod njih postoji indikacija da bi se – ukoliko bismo naučili kako da ih kontrolišemo – mogli da utičemo na to da kraće, a funkcionalno spavanje postane moguće. Impikacije toga su fenomenalne – od produženja života do lečenja ili smanjenja posledica raznih oboljenja. Uzrok propadanja i smrti živih organizma u poznom životnom dobu jeste nedostatak sna. Kancer kod nenaspavanih osoba metastazira desetinama puta brže (uzgred oboleli ne mogu da spavaju i lekovi za spavanje ne pomažu. Oni pomažu sami da se neko uspava, ali ne i da se naspava. Razni degerativni i patogeni procesi su posledica lošeg spavanja (više reči o tome biće u kursu Algoritam spavanja).. No da se vratimo na priču, ideja o skraćenju spavanja je trenutno na nivou pionirskih istraživnja i (željno) čekamo rezultate tekućih istraživanja.

Idemo dalje. Isto kao što se tokom sna pritisak adenozina smanjuje – on tokom 16h budnog stanja raste i postaje maksimalan onda kada prema vašem cirkadijalnom ritmu počinje noć (što je opet genetski indukovano i nema veze sa razmaženošću ili drugim navikama). Tada adenozin koji se vezao za receptore i melatonin koji služi kao čikica koji pucnjem iz pištolja označava početak trke – pokreću proces spavanja.

E sad… Kada ste spavali manje nego što je potrebno ili u vreme koje prema vašem hronotipu nije podobno da prođete kroz sve faze algoritma spavanja (ako ste npr budniji noću) – vi u novi dan unosite zaostali adenozin i paralelno sa time još nekoliko recidiva koji počinju da prave pometnju. Na primer, vaš hipokampus koji možemo da zamislimo kao naš hard disk nije stigao da preradi, zapakuje, integriše događaje i činjenice od prethodnog dana i da ih poveže sa ranijim iskustvom. Rezultat je da se ujutro osećate pospano, nefunkcionalno i da vam doslovno ne rade neki delovi mozga – bar ne na način kako bi trebalo da funkcionišu. Tada imate umanjene intelektualne sposobnosti – ne možete da zapamtite ili veoma teško memorišete nove podatke, ne možete da se prisetite zapamćenog, pravite greške, ne možete da radite više od jedne stvari paraelno. To je jutarnji “bug” vašeg hipokampusa – koji postoji zbog neispavanosti. Tada ste maksimalno neefikasni.

Učenje do 11-12h ujutro ili rad, ako počinjete posao u 8 ujutro je, kod osoba lišenih kompletnog procesa sna značajno neefikasan kod onih koji su spavali ispod 6h i do 40%, a kod osoba koje su tokom eksperimenata spavale manje od 4 sata – hipokampus je zatvoren za nove infornacije – radnja ne radi… Ako učite ili radite radite besmislenu stvar. Tako imate zaposlenog koji je praktično plaćen za 3-4 sata efikasnog rada. Preduzetnici? Pale li se lampice? Vi ćete dobiti više “love”, a zaposleni će biti više u “love” (ljubav) raspoloženju prema celom svetu – ne samo prema poslu. Win – win, Lova – Love (i ljubav i pare).

Ne morate da budete humani. Budite ekonomski pragmatični i profitiraće obe strane.

Dakle, ovaj intelektualni biološki “mambo-džambo” ima konkretne ekonomske ili edukativne posledice. Jednostavno razumite – nećete bolje raditi ako radite duže. Naspavan čovek radi najefikasnije. Budnost je posledica ispavanosti.

Ma da – kazaćete: “Popijem pet kafa do 11 i super!”. Da li je? Sada nećemo da pričamo o tome pošto je ovo životno važna tema, želim da je ostavimo za samu edukaciju o algoritmmu spavanja. Međutim, trebalo bi da znate ovo – telo nema “kreditni sistem” za spavanje kao što ima za glad. Kada je telo gladno ono – navali na salce u kojem se kriju rezerve energije. Kada je nenaspavano telo nema neku “sleeping fat” koju kao rezervu može da prezalogaji! Priroda nije smatrala da ćemo baš mi biti jedina bića koja sebe svesno lišavaju sna i nije napravila rešenje za tzv “sleep deprivation” (problem lišavanja sna).

Zato uzimamo blokatore adnozina. To je sjajan posao za farmakoindustriju, industriju energetskih napitaka i kafe, kao i (kasnije) za kardiohirurge, endokrinologe i sve stručnjake za kancer prostate, creva i dojke (nedistatak sna je direktan uzričnik). Najpoznatija psihoaktivna droga koju koristimo je kafein – koji, tačno je, može da vas učini budnima – ali na kratak rok. Isto tako, ako se uzima pravilno jeste koristan – podiže budnost, aktivnost organizma, fokus i pamćenje… Ali… Ne možete karijeru ili studije zasnovati na tome što ste narkomani. Osim što nije zdravo, to nije ni korisno. Efekti “budnosti” počinju da jenjavaju veoma brzo. Ako danas nisi dovoljno spavao uzećeš kofein u tabletama i zveknuti 2 kafe. Razbudićeš se u roku od 20 min… Već oko 11h to će i prestati da bude potrebno jer će tvoj sistem za termogenezu (radna temperatura) i rad pinealne žlezde učiniti da budeš budan. Međutim, adenozin će i dalje biti tu i kada popusti dejstvo kafeina (što ne znači da je kafein i nestao iz sistema videćete kasnije “bumerang” efekat) i onda ćete popiti još koju kafu i neki energetski napitak i preguraćete dan.

Sve to imaće za posedicu da uveče, kad odeš da spavaš – nećeš moći da uđeš u dublji san (NREM2 i REM) jer će još uvek prisutni kofein (samo pola kofeina se resorbuje u roku od 6 sati) blokirati resorpciju adenozina, a telefon na kojem si “visio”, kao i fensi LED osvetljenje u tvom stanu će odložiti lučenje melatonina. Zaspaćeš nekako. Probudićeš se i videćeš da ti ujutro nije dovoljna jedna nego 2 kafe. Za mesec dana dovoljan će biti Red Bul… Redbul i kafa… Ritalin… MDMA…Kokain… (zavisi koliko je ko blesav i koliko love ima – i nije šala)

Nakon par meseci se dešava “coffeine crash” – kada mozak kapirajući da ste bezumni manipulator zdravlja i svih životnih funkcija i da ćete trajno oštetiti sistem – odluči da sebe zaštiti, pogasi vam funkcije budnosti i vi se “komirate”…

Znate, nezgodno je kada vam se ovo desi u vožnji, nakon 6 meseci rada bez dana odmora, radeći po 16 sati dnevno, a pozadi vizite četvoro dece koja vam govore: “Tata, ne spavaj!”… Da li je uspavani tata nešto bolji od pijanog tate? Nije! Ono što je sreća pa neki takvi ljudi prežive, opamete se, presele na more i naprave kurs o algoritmu spavanja.

Izvor: Mangrowe

Škola intelektualnih veština se bavi razvojem i realizacijom programa razvoja kognitivnih kompetencija za predškolski uzrast, školsku decu, studente i odrasle.

Najpoznatiji proizvodi su treninzi: “Brzo Čitanje”, “Mentalno mapiranje”, “Tehnike pamćenja” i “Organizacija učenja”. Takođe, autori smo i nosioci žiga za programe Tesla Babies i Tesla Logo koji su prvi zakonski brendirani logopedski proizvodi u regionu.

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA