Ne mogu napolje, moram na solfeđo: Mama mi je nametnula 1001 obavezu, krivim je dan danas za to

U jednom trenutku sam išla istovremeno na folklor, u muzičku, na engleski, glumu i u regularnu školu. “Ne mogu da se igram danas posle škole jer onda idem na solfeđo…Ne mogu ni posle toga, jer radim domaći, a onda sam na folkloru…Ne mogu ni sutra tad imam….”, upravo ovo su bili moji odgovori tokom celog detinjstva kada bi me deca iz ulice zvala da se igram sa njima.

Foto: Pixabay

Sve je počelo kada sam pošla u prvi razred i kada je moja mama počela da mi nameće 1001 obavezu. I tada je moje detinjstvo stalo…

Rođena sam pre 24 godine, u maloj sredini, gde su se deca tokom celog detinjstva igrala na ulici, vozila bicikl i igrala žmurke, no moja mama je za mene imala planove. Nije želela da njena ćerka, za koju je smatrala da bi bila odlična glumica, ili ipak flautistkinja, ili možda sportista ili ipak lingvista, provodi vreme sa nevaspitanom decom sa ulice koja se po ceo dan igraju i imaju loše manire.

Najveći problem od svega je taj što ni ona sama nije znala šta je želela da ja budem. Ustvari sve to je ona želela da postane u jednom trenutku u životu, ali nije uspela, pa je rešila da meni ispuni tu želju, iako me nikada nije pitala da li se meni sviđa nešto od toga.

Moj dan se sastojao od ranog ustajanja i odlaska u školu, nakon toga bi me tata brzinski kupio iz škole i vodio na časove flaute, a zatim sam nastavljala na jednoipočasovni čas solfeđa. Sve suvo gradivo, a ja već umorna od pet časova u školi, jednog časa flaute i dvočasa solfeđa.

Onda me mama pokupi sa solfeđa i vodi me kući da što pre uradimo domaći. Ručam i uradim iz svih predmeta domaći, ali i učim lekcije. Inače mama, koja je prosvetni radnik i radila je u školi koju sam pohađala, uvek je želela da se moje ime čuje u zbornici posle svakog odmora. Pa mi je davala dodatne zanimljivosti koje je nalazila u enciklopedijama kako bih ja znala nešto što drugi ne znaju i da me zatim učitelj, a kasnije i nastavnici pohvale.

Naravno tu nije bio kraj dana, uveče bih išla na još neku aktivnost, a imala sam ih na pretek. Iako nisam išla u muzičku školu svakog dana mama je nalazila zamenske aktivnosti. U jednom trenutku sam išla istovremeno na folklor, u muzičku, na engleski, glumu i u regularnu školu.

Iz škole su tražili da idem i na takmičenja, zbog mog znanja svih lekcija i u knjizi i van nje. Pa mi je i to stvorilo dodatne obaveze.

Uveče bih kao klen zaspala, izmrcvarena i premorena, kao da imam 40 godina a ne da sam dete.

I sve tako u krug, godinama je trajala tortura moje majke da ja idem u sve škole i obavezno da budem najbolja u svakoj, a moje detinjstvo je izmicalo. Leti kada škole ne rade, dan sam provodila čitajući knjige i učeći gradivo unapred. Da, da.. dobro ste pročitali. Učila sam unapred gradivo kako bih mogla da se javim tokom prvih časova da predajem lekciju.

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA