Saveti psihologa: Naučite ih kako da uče- aktivno učenje

Ako dete samo čita, a pri tome ne vežba i ne primenjuje to znanje, ono će brzo nestati. Zato treba da pravi beleške. Jedno od pravila uspešnog učenja glasi: „Ne okreći stranicu, a da nista ne pribeležiš“.

Foto: Flickr

„Izgleda bezopasno, ali verujte mi, uopšte nije. Novi nastavnici, kabineti…Više nije kao kod učiteljice.

Dobro sam se pripremio za taj sudbonosni dan. Naoružan olovkama, sveščicama i flomasterima, kao da krećem u rat. Zapravo to i jeste vecči rat koji učenici neprestano gube od škole. Neko i pobeđuje.

Sastao sam se sa društvom i krenuo ka kabinetu za srpski jezik. Tamo je bila naša razredna i trudila se da nam objasni sve što nam nije jasno. Sledećih dana smo se upoznavali sa nastavnicima. Neki su bili strogi, stari, mladi, blagi…E, nema više jedne učiteljice i jedne učionice! Neki nastavnici se nisu ni trudili da ti zapamte ime, nego su samo davali zadatke i pisali na tabli.

Jedno vreme sam se tako uplašio da sam hteo da se razbolim. Porazgovarao sam sa roditeljima i oni su mi rekli da je to samo jedna faza i da će to ubrzo proći. Bilo mi je lakše. Počeo sam više da učim i ostavljao sam dobre utiske na nastavnike. To je ključ uspeha u školi. Niko nije umro od vežbanja i učenja.  I ne treba se stideti da prihvatiš savet nastavnika ili roditelja.“

Vanja D. učenik petog razreda osnovne škole

Nas đak petak je zapazio da su viši razredni osnovne škole zahtevniji, da su  potrebne  veštine adaptacije i socijalnog prilagođavanja., ali da su moguće i propratne prolazne pojave kod dece, tipa anksioznosti i psihosomatskih reakcija.  Zato ćemo odgovoriti na pitanje kako se uči uspešno?

Potrebno je istaći dve važne stavke uspešnog učenja. To su cilj ili namera, i vežba.

Cilj učenja je bitan preduslov uspešnog učenja i pamćenja, jer bez njega učenje bi bilo svedeno na gledanje u knjigu ili domaći zadatak, kao i opušteno čitanje koje ne osigurava upamćivanje pročitanog. Aktivno učenje i uspešan rad se obezbeđuje:

  • Čitanjem naglas
  • Odgovaranjem na postavljena pitanja na kraju svake lekcije
  • Prepičavanjem drugima šta je naučeno
  • Redovnom izradom domaćih zadataka
  • Podvlačenjem i zapisivanjem važnih načela
  • Pravljenjem beležaka

Ako dete samo čita, a pri tome ne vežba i ne primenjuje to znanje, ono će brzo nestati. Zato treba da pravi beleške. Jedno od pravila uspešnog učenja  glasi: „Ne okreći stranicu, a da nista ne pribeležiš“.

Pravljenje beleški ima nekoliko predosti:

  • Beleške postaju izvor motivacije, jer su one konkretan proizvod koji detetu pruža osećanje da je nešto postiglo
  • One su proizvod koji roditelji mogu da podstiču, pregledaju i prate napredak
  • Najvažnija prednost jeste što zabeleške pružaju uvid u napredak koji učeniku omogućava da nastavi gde je stao. Bez navike beleženja većina đaka će početi tamo gde je i ranije započela učenje.Sa zabeleškama znamo gde smo stali i možemo da nastavimo s novim gradivom.
  • Kada dođe vreme za ponavljanje, gradivo je sažeto u beleške, memo-kartice, tabelice i podsetnike koji su garancija da će ono što je važno biti upamćeno. Zato je učenje ozbiljan rad.

Kada se približi vreme kontrolnog ili pismenog zadatka ili ispitivanja, dete koje ima naviku beleženja će moći da ponavlja gradivo iz sopstvenih sažetaka. Uspeh je zagaranovan!

Ukoliko vas đak strahuje od testa, neka sastavi uz vašu pomoć sopstvenu verziju koja bi bila što sličnija pravoj verziji.  Ukoliko se radi o testu sa više ponuđenih opcija, dete treba da pažljivo pročita i eliminiše opcije. Odbacivanjem loših opcija usmerava se na dobre i time povećava šanse da uoči minimalne razlike u odgovorima.

Važan je i detetov odnos prema nastavniku. Dobar odnos popravlja akivtno učenje, a to će popraviti i ocene! Učenik utiče na nastavnikov stav, kao i obrnuto. Ako može da bira, bilo bi dobro da sedi što bliže tabli i da gleda nastavnika u oči tokom predavanja, što predstavlja veštinu aktivnog slušanja.  Pored toga, da bi slušanje bilo aktivno, potrebno je:

  • Potpuno usredsrediti pažnju na nastavnika
  • Dati do znanja nastavniku da je dete razumelo o čemu on govori
  • Postaviti adekvatna pitanja ukoliko je bilo nejasnoća.

Postoji i iskustveno učenje.

„Iskustvo nije ono što nam se dogodilo, već ono sta uradimo sa tim što nam se dogodilo“. Zašto je učenje kroz iskustvo (aktivnost) tako važno?

Zato što zadržavamo:

  • 10% onoga što čujemo
  • 15% onoga što vidimo
  • 20% onoga što čujemo i vidimo
  • 40% onoga što prodiskutujemo
  • 80% onoga što iskusimo direktno, i
  • 90% onoga što želimo da naučimo druge.

Pokažite interesovanje za školu i ukažite gde se ta znanja mogu primeniti. Razgovori roditelja i deteta veoma su korisni.  Povežite gradivo sa primenom u svakodnevnom životu.

Pomozite svom detetu da stekne prednost time što ćete mu pokazati kako se aktivno uči. Prednost koju će osetiti od aktivnog učenja odraziće se na pozitivnu samopercepciju i samopoštovanje, samopouzdanje, dobro pozicioniranje među vršnjacima i dobar odnos sa nastavnicima.

Marijana PetrovićAutor: Marijana Petrović

diplomirani psiholog, specijalista medicinske psihologije.

Uže područje rada – deca, adolescenti i porodica.
Od stručnih edukacija ima završenu psihoanalitički orjentisanu psihoterapiju dece i adolescenata, mentalnu higijenu razvojnog doba, osnove porodične kao i REBT terapije namenjene deci i adolsecentima.
Preko dvadeset godina radila na Vojnomedicinskoj akademijina Kabinetu za psihijatriju i Dečjem dispanzeru.
Stručni je saradnik i autor psihoedukativnih članaka u časopisima „Moj pedijatar“ i „Zdravo dete“ i "Pedijatar"

Kontakt telefon: 063/80-74-958

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA