Foto: Flickr
Zahvalnost, kome to treba? Moje dete zaslužuje i više nego što ima
Ako je ovo nešto što biste izgovorili, moram vam reći da ste u zabludi. Šta više, to nije samo moje mišljenje!
Prema studiji iz 2014., objavljenoj u časopisu School Psychology Review, u istraživanju sprovedenom u grupi od 122 učeniha osnovnih škola tokom dve nedelje učenici su učili o konceptu nesebičnosti i njihov subjektinvi osećaj zahvalnosti se dvostruko povećao.
I više od toga, sam čin zahvaljivanja, prvenstveno verbalnog, daje opipljive rezultate. U istraživanju među decom školskog uzrasta koja su tokom tri nedelje svakodnevno zapisivala 5 stvari na kojima su zahvalni, primećeno je da su tokom daljeg školovanja učesnici ispitivanja ostvarivali bolje školske rezultate i pokazivali veće zadovoljstvo svojim životom u odnosu na ispitanike koji su imali zadatak da tokom istog perioda svakodnevno napišu pet stvari kojima su nezadovoljni. Naučnici su rezultate sudije objavili tokom 2008. a tokom eksperimenta pratili su dve grupe od po 110 đaka.
U kasnijem periodu, studija sprovedena na srednjoškolicima pokazala je da su oni đaci koji su imali viši nivo zahvalnosti imali bolje rezultate na testovima, niži nivo depresivnosti i zavidnosti, kao i optimističniji pogled na život i svet. Uz to, zahvalni tinejdžeri imali su značajno viši prag tolerancije ili takozvane tolerancije na frustraciju.
Sa druge strane, tinejdžeri koji su sreću povezivali sa kupovinom i posedovanjem materijalnih stvari bili su skloniji depresiji i pesimizmu.
Imati i biti više nije dilema!
Erih From je davno pisao o tome- najbolji način da sagledate svoje stanovište u odnosu na ideje koje je From zastupao je da se zapitate šta vi želite- da imate dobro i zahvalno dete ili da budete dobar roditelj? Da imate visoku platu ili da budete stručni u svojoj oblasti? U svojim delima From je kontinuirano isticao osakaćenost ljudske psihe potrošačkim mentalitetom. Kakve veze ima filozofija sa odgajanjem mališana, možete se zapitati, i to opravdano.
Odrastanje je put, a svaki put započinje malim koracima
Tako malim da ponekad i ne obratimo pažnju na njih. Od silne ljubavi za svoju decu verujemo da oni zaslužuju sve, baš sve što imaju i mnoto toga više. Ne učimo ih zahvalnosti, pre se izvinjavamo što moraju da sačekaju koji trenutak. U zapadnoj civilizaciji, koja se odlikuje prezaštićavanjem dece, roditelji tinejdžera se najčešće žale na nedostatak empatije i zahvalnosti kod sopstvene dece. Roditelji često zaboravljaju da sami nisu učili dete strpljenju, trudu i zahvalnosti. Još češće, roditelji zaboravljaju da deca uče posmatrajući i da za njih naša dela govore glasnije od naših reči.
Čarobna reč „hvala“
Kada naučite dete da kaže hvala, kada ta jednostavna reč postane deo njegovog svakodnevnog rečnika, vi ga učite da obraća pažnju na trud koji drugi ljudi ulažu u međusobnom ophođenju. Na taj način vi učite dete da cini tuđ trud. To je pre svega dobro za vašu decu. Ta kratka reč predstavlja temelj u izgradnji optimističnog stava čoveka čija je čaša uvek polu puna. Zar ne želimo to svi za svoju decu?
Komentari 0