Kada dvogodišnjem ili starijem detetu pokazujete kako da vežba zakopčavanje kaputa, stavite kaput na sto nasuprot njega. Pokažite kako da uhvati ivicu dugmeta prstom i palcem jedne ruke i zabode ih u rupicu, hvatajući ih palcem i kažiprstom druge ruke da ih provuče. Vežbajte i vežbajte sa njegovim kaputom na ovaj način, što umnogome olakšava da dete vremenom uspe da zakopča svoj kaput kada je na njemu. Ista procedura vežbanja na stolu korisna je za zakopčavanje rajsferšlusa zakopčavanje košulje, džempera ili bilo čega što zahteva kopčanje.
Kada učimo dete da obuva čarape, koristimo prste obe ruke da bismo namreškali čitavu čarapu na početak nožnih prstiju. Navucite čarapu samo do vrha stopala. Dete može da pokuša da delimično povuče čarapu na stopala, ali ćete dugo vremena vi morati da je navučete preko njegove pete. Nakon što se navuče preko pete, dete može da završi navlačenje čarape.
Ako odvojite vreme i uložite napor da pažljivo odaberete odeću svog deteta, pokažete mu kako da se oblači, i dozvolite mu da vežba, verovatno će samo oblačiti i svlačiti odeću već sa četrnaest meseci. Na dobrom je putu da razvije punu samostalnost u oblačenju. Ali, postoje dva dodatna aspekta da bi ova novootkrivena samostalnost bila kompletna: dete mora samo da odabere šta će obući ida brine o svojoj odeći i samo je slaže u ormar.
Poslednjih godina, zamisao da se deci omogući izbor u mnogim oblastima njihovog života postala je široko prihvaćena. Nažalost, neophodnost ograničavanja izbora na nivo prihvatljiv za malu decu nije toliko dobro shvaćena. Mala deca mogu da podnesu dve opcije; tri je previše. Ne mogu da promisle o podesnosti svoje odeće za određenu priliku ili vremenske prilike. Roditelji treba da za njih naprave odabir koji odgovara ovim kriterijumima. Dobar način da omogućimo izvestan izbor, ali da ga zadržimo unutar sposobnosti deteta jeste da roditelj izloži dva odela pred dete i pusti ga da izabere jedno. Ako dete ne bira spremno, onda odrasla osoba mora da odabere. Ne dopustite da oblačenje postane prilika za pregovaranje ili manipulaciju. Ako dođe do toga, to je znak da odeća preuzima previše važnu ulogu u životu malog deteta. U tom slučaju je najbolje zaboraviti na izbor u vezi sa odećom i koncentrisati se na omogućavanje ograničenog izbora u drugim oblastima dečjeg života, kao što je izbor povrća koje ćete zajedno pripremiti za večernji obrok. Izbor je značajan element razvoja volje deteta, kao što ćemo pokazati u devetom poglavlju. Međutim, previše izbora u previše oblasti je preplavljujuće i zbunjujuće za malo dete. Tako izbor, umesto da gradi samopouzdanje, može da ga uništi.
Komentari 0