Foto: Freepik
Iz ovog cilja, osećaja nakon oblačenja, proističe i sledeći, adekvatnost dečje odeće za priliku.
Kao što je razumevanje zdravlja ključ konačne samostalnosti u spavanju i jedenju, tako je i razumevanje podesnosti odeće za priliku glavni deo samostalnosti u oblačenju. Roditelji ne samo da treba da se usredsrede na to kako da pomognu deci da nauče kako da se sama oblače i budu odgovorna za svoju odeću, već moraju da budu svesni podesnosti odeće za određenu situaciju.
Kada prvo razmatraju temu odevanja svoje dece, roditelji treba da se zapitaju: na koga mislim kada oblačim svoje dete? Kao roditelj, sagledavate li svoje dete kao živog čoveka sa određenim potrebama ili kao objekt svog zadovoljstva i samopotvrđivanja – čak kao simbol svog uspeha u životu? Ljudi se oblače iz mnogo različitih razloga. Svaka civilizacija kroz istoriju gledala je na oblačenje i lično ukrašavanje kao na važan deo svoje kulture. Odrasli koriste odeću kao sredstvo za ostavljanje utiska na druge, pokazujući bogatstvo i status, da bi uterali strah neprijatelju oblačeći se za bitku, i da bi se izrazili u stvaranju lepote i zadovoljstva za sebe i druge. Ovaj poslednji cilj je važan za decu. To kako se oblačimo uvek govori nešto o nama. „Da li ovo želim da saopštim?“pitanje je koje želimo da naša deca nauče da postavljaju o svojoj odeći dok odrastaju u zrele ljude.
Deca ispod šest godina starosti su već usmerena na sebe. Naučili smo da ovo nije nezdravo usmerenje u ovom ranom uzrastu. S druge strane, to nije pogled koji treba negovati niti prenaglašavati. Nažalost, podležući iskušenju da preterujemo u oblačenju deteta mlađeg od šest godina, povećavamo već postojeći naglasak deteta na sebe. Posebno je nepovoljno kada je dete obučeno sa previše ukrasa, tako da od tolike spoljašnje dekoracije ne primećujemo njega. Poruka koju nenamerno šaljemo detetu je – važna stvar o tebi nije ono što je u tebi već ono što je izvan tebe.
Komentari 0