Montesori od početka: Odevanje

Kao i u svakoj oblasti lične nege, samostalnost deteta je naš krajnji cilj. Samostalnost u odevanju ima mnogo aspekata. Ne želimo ovu samostalnost deteta da bismo oslobodili odrasle od oblačenja dece. Naš primarni cilj čak nije ni da stavimo odeću na dete. Razlog zašto učimo dete da se samo obuče tiče se njegovog samoformiranja. Od najvećeg značaja je kako se dete oseća nakon što je obučeno.

odevanje dece

Kada oblačimo malu decu želimo da odaberemo odeću koja im omogućava da se udobno pokreću, koja je prikladna za situaciju i koja im olakšava da se sami obuku čim su za to sposobni. Osim toga, pružamo im ograničen izbor čim postanu sposobni da biraju sami i pokazujemo im kako da vode računa o svojoj odeći. Ako roditelji prate ove smernice, velika je verovatnoća da će njihovo dete postati dovoljno samouvereno i umeti da se izrazi svojom odećom.

Oobradili smo i podesnu odeću za novorođenče. Sloboda pokreta, čulna svest o okruženju i udobnost bili su glavni aspekti koji su se uzimali u obzir tokom izbora. Nakon izbora odeće, sledeći korak za odraslu osobu je da izmami saradnju deteta dok ga oblači. Od vremena kada je mala beba, pričajte joj i govorite joj šta radite:„Hajde da sada provučemo tvoju ruku kroz rukav“, i tako sve vreme. Oblačite bebu istim redom i na isti način svaki put. Pokušajte da to radite kroz jasno određene korake i dovoljno sporo da može da prati šta radite. Kao i u svim aktivnostima sa malom decom, ostavite dovoljno vremena za saradnju. Tražite je i strpljivo je očekujte. To morate da radite i pre nego što mislite da je vaša beba u stanju da odgovori.  Vrlo je verovatno da će se bebina sposobnost da kopira ono što vi radite i njeno razumevanje vašeg jezika dok je oblačite pojaviti  pre nego što vi to očekujete. Još jednom – pridržavanje reda i ponavljanje u vašim pokretima i rečima je važno.

Kako beba bude rasla, odrasli treba da prošire izbor njene odeće. Ali princip treba da ostane isti: sloboda pokreta, udobnost, lakoća oblačenja i prikladnost prema prilici. Kupite majice koje se otvaraju na vrhu ili su nekoliko brojeva veće, tako da bebina glava lako prolazi kroz njih. Rolke su loš izbor za dete mlađe od pet godina zato što im je teško da ih sama obuku. Pantalone bi trebalo da imaju lastiš duž celog obima struka. Izbegavajte trenerke sa čvrsto stegnutim dnom nogavica; i njih dete oblači i svlači sa teškoćama. Džemperi treba da imaju dugmad koja lako prolaze kroz rupice. Ukoliko su rupice za dugmad male, pokušajte da ih povećate ili da zamenite dugmiće manjima. Deca mogu da koriste dugmad na jaknama i kaputima pre nego što su u stanju da koriste rajsferšluse, pa pokušajte da u početku izbegavate ovo drugo kopčanje. Vuneni kaputi za decu, prvobitno kreirani u Evropi, imaju otvore za dugmad dovoljno velike da ih deca samostalno zakopčavaju u ranom uzrastu. Postarajte se da rukavice i kape budu dovoljno velike da ih dete navuče i svuče sa lakoćom, i da budu udobne. Potražite kape i šalove sa mekom unutrašnjom postavom. Nakon što dete postane preveliko da nosi cipele sa savitljivim đonovima (koje smo zagovarale u petom poglavlju), najbolja cipela je jednostavna, nisko sečena tenis patika. Ne samo da su čizme, duboke cipele, sandale i svečana obuća detetu teški za oblačenje i svlačenje, već labave kopče i gumeni đonovi predstavljaju i sigurnosni rizik.

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA