Magnezijum

Ako uzmemo u obzir da naše telo sadrži 20-30 grama magnezijuma, od čega je 60 odsto u kostima, a 40 odsto u mekim tkivima – nesumnjivo je vitalno važan mineral. Brojni su procesi u kojima učestvuje: formiranje kostiju, proteina, masnih kiselina, aktivacija vitamina, rad mišića, zgrušavanje krvi…

Zanimljivo je da se skoro do kraja XIX veka nisu znale prave vrednosti ovog elementa, kojeg je 1808. godine otkrio Hemfri Dejvi, engleski hemičar i fizičar. Inače, mineral je dobio ime po grčkom gradu Magnesiju, koji je tada važio za mesto izrazito bogato magnezijum karbonatom.

Da li ga ima dovoljno?
Creva i bubrezi su organi koji regulišu ravnotežu magnezijuma, koji se iz hrane apsorbuje u tankom crevu do 50 odsto. Njegovu apsorpciju smanjuju masti, prosti šećeri, vlakna, fitati, oksalati, fosfor i mangan, dok je vitamin D povećava. Iz tela se izlučuje stolicom i urinom.

Magnezijuma ima u svim namirnicama… pa je redak deficit?

Netačno! Istina, današnja ishrana je raznovrsnija i bogatija nego ranije, ali su sa novim trendovima stigle i nove greške. Obrada zemlje je agresivnija nego ikad. Veštačko đubrivo osiromašuje zemlju, pa su njeni plodovi deficitarni u mineralima i vitaminima.
Osim toga, savremena prerada žita i soli uzima iz namirnica oko 80 odsto magnezijuma i drugih oligoelemenata. Kada tako «mršave» namirnice obrađujemo kod kuće, dodatno ih osiromašujemo. Obroci su zato manje kvalitetni, pa vremenom počinjemo da crpimo rezerve iz tela.

Posledice manjka u organizmu
Usled nedostatka ovog elementa, javljaju se grčevi u mišićima – najčešće u potkolenicama, i to češće kod žena, naročito trudnica. Prisutni su i simptomi hroničnog umora, neraspoloženja i smanjene koncentracije. U posebnoj opasnosti su hronični srčani bolesnici, šećeraši, pacijenti sa dugotrajnom dijarejom (prolivom), žene u toku menstrualnog krvarenja i sportisti. U akutnim stanjima, nije loše «podići» količinu magnezijuma šumećim tabletama, ali na duže staze ga je bolje obezbediti pravilnom ishranom.

Najbogatiji izvori magnezijuma su: kikiriki, pistaći, orasi, pasulj, meso, sojino brašno, zeleno lisnato povrće. Prilikom pripreme obroka, naročitu pažnju treba posvetiti kombinovanju, odnosno nekombinovanju sa namirnicama koje «kradu» magnezijum.
Beli hleb, beli šećer, gazirana pića, kafa… su u stanju da potpuno onemoguće apsorpciju ovog minerala.

U borbi protiv hiperaktivnosti dece
Sindrom hiperaktivnosti obuhvata nemir, nemogućnost održavanja pažnje, impulsivnost. Nažalost, to nije znak detetovog nevaspitanja ili neposlušnosti – već stvarni, biološki uslovljen poremećaj. Izvor je zabrinutosti i roditelja i nastavnika, a naročito deteta kod kojeg je uočena hiperaktivnost. Pravilna ishrana, zasnovana na integralnim žitaricama, voću i povrću, umerenoj količini mesa i mlečnih proizvoda – u velikoj meri pomaže u svakodnevnoj borbi sa ovim problemom. Naročita važnost se pridaje omega masnim kiselinama i mineralima, posebno magnezijumu. Postoje podaci da dodavanje magnezijuma ishrani, u količini od 200 miligrama tokom šest meseci, smanjuje hiperaktivnost dece.

Dr Rijalda Ostojić

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA