Magnezijum

Zanimljivo je da se skoro do kraja XIX veka nisu znale prave vrednosti ovog elementa, kojeg je 1808. godine otkrio Hemfri Dejvi, engleski hemičar i fizičar. Inače, mineral je dobio ime po grčkom gradu Magnesiju, koji je tada važio za mesto izrazito bogato magnezijum karbonatom.

Da li ga ima dovoljno?
Creva i bubrezi su organi koji regulišu ravnotežu magnezijuma, koji se iz hrane apsorbuje u tankom crevu do 50 odsto. Njegovu apsorpciju smanjuju masti, prosti šećeri, vlakna, fitati, oksalati, fosfor i mangan, dok je vitamin D povećava. Iz tela se izlučuje stolicom i urinom.

Magnezijuma ima u svim namirnicama… pa je redak deficit?

Netačno! Istina, današnja ishrana je raznovrsnija i bogatija nego ranije, ali su sa novim trendovima stigle i nove greške. Obrada zemlje je agresivnija nego ikad. Veštačko đubrivo osiromašuje zemlju, pa su njeni plodovi deficitarni u mineralima i vitaminima.
Osim toga, savremena prerada žita i soli uzima iz namirnica oko 80 odsto magnezijuma i drugih oligoelemenata. Kada tako «mršave» namirnice obrađujemo kod kuće, dodatno ih osiromašujemo. Obroci su zato manje kvalitetni, pa vremenom počinjemo da crpimo rezerve iz tela.

Posledice manjka u organizmu
Usled nedostatka ovog elementa, javljaju se grčevi u mišićima – najčešće u potkolenicama, i to češće kod žena, naročito trudnica. Prisutni su i simptomi hroničnog umora, neraspoloženja i smanjene koncentracije. U posebnoj opasnosti su hronični srčani bolesnici, šećeraši, pacijenti sa dugotrajnom dijarejom (prolivom), žene u toku menstrualnog krvarenja i sportisti. U akutnim stanjima, nije loše «podići» količinu magnezijuma šumećim tabletama, ali na duže staze ga je bolje obezbediti pravilnom ishranom.

Najbogatiji izvori magnezijuma su: kikiriki, pistaći, orasi, pasulj, meso, sojino brašno, zeleno lisnato povrće. Prilikom pripreme obroka, naročitu pažnju treba posvetiti kombinovanju, odnosno nekombinovanju sa namirnicama koje «kradu» magnezijum.
Beli hleb, beli šećer, gazirana pića, kafa… su u stanju da potpuno onemoguće apsorpciju ovog minerala.

U borbi protiv hiperaktivnosti dece
Sindrom hiperaktivnosti obuhvata nemir, nemogućnost održavanja pažnje, impulsivnost. Nažalost, to nije znak detetovog nevaspitanja ili neposlušnosti – već stvarni, biološki uslovljen poremećaj. Izvor je zabrinutosti i roditelja i nastavnika, a naročito deteta kod kojeg je uočena hiperaktivnost. Pravilna ishrana, zasnovana na integralnim žitaricama, voću i povrću, umerenoj količini mesa i mlečnih proizvoda – u velikoj meri pomaže u svakodnevnoj borbi sa ovim problemom. Naročita važnost se pridaje omega masnim kiselinama i mineralima, posebno magnezijumu. Postoje podaci da dodavanje magnezijuma ishrani, u količini od 200 miligrama tokom šest meseci, smanjuje hiperaktivnost dece.

Dr Rijalda Ostojić