Kako sam naučila moju decu da kontrolisano uzimaju slatkiše i grickalice

Mnoga pravila padaju u vodu kada su u pitanju slatkiši i grickalice. Ni većina odraslih ne može da se pohvale disciplinom i čvrstom voljom pred ovakvim izazovom. Kako onda naučiti decu zdravim navikama?

Foto: Flickr

Deci se često servira jedna priča a onda odrasli rade suprotno. Ne zaboravite, deca sa lakoćom otkrivaju naše nedoslednosti. Ipak, moguće je naučiti svako dete razumnom odnosu prema slatkišima. Prenosim vam moju metodu.

Pre svega, držite se pravila stručnjaka koji savetuju da se deci do navršene druge godine uopšte ne daje hrana sa dodatim šećerom. Ovo prvo pravilo je važna osnova za dobar početak.

Pored toga, istraživanja, stručnjaci i mnogobrojne studije o potencijalnoj štetnosti preteranog konzumiranja slatkiša i grickalica, ukazuju na sledeće:

  • Treba diskvalifikovati veštačku predstavu o slatkišima kao neizbežnom i vrhunskom zadovoljstvu – pravi se “fama” o slatkišima kao “neverovatnom i nezaobilaznom” zadovoljstvu i poroku koga ćemo se poslednjeg odreći. Istina je da oni realno nemaju nikakav nutritivni značaj za naš organizam, da su prazne kalorije koje konačno izazivaju zavisnost, osećaj krivice i narušavaju zdravlje.
  • Ne treba biti sto posto isključiv već predlagati umerenost – isključivošću se “zabranjenom voću” uvećava značaj.
  • Odredite vreme za slatkiše i grickalice – poslužiti ih kao mali dezert posle zdravog obroka ili deo užine.
  • Odredite količinu – kada se gricka polako, pojede se manja količina a veće je uživanje. Gutanjem bilo koje hrane, uklanjamo svest o količini koja se pojede.
  • Budete dobar primer

U želji da decu naučimo dobrim navikama mi smo ova saznanja pretvorili u savete-pravila i njih se držimo. Saveti u našoj porodici su sledeći:

  • “Grickaj kao miš” – kada smo počeli našoj deci da dajemo slatkiše, učili smo ih da uživaju u manjoj količini koja se pojede polako.
  • Vrlo malo kupujemo slatkiše i grickalice ali zato pravimo kolače, “slatke” pite, kiflice, pogačice i štapiće koje mogu da budu deo školske užine. Važno je reći da ovako sami kontrolišemo, umanjujemo ili čak ukidamo unos dodatog rafinisanog šećera.
  • Kada deca dobiju na poklon slatkiše i grickalice, zajedno odredjujemo vreme kada će ih pojesti (mi odrasli odredjujemo količinu).
  • Kada deca idu kod svojih drugara – mogu da jedu šta hoće i koliko hoće. Verujemo da će van kuće u početku jesti više onoga što im je kod kuće ograničeno ali da će tokom vremena konačno razviti dobre navike i zadržati ih u većini situacija.
  • Specijalni dani – petkom za užinu se nose kokice a vikendom za doručak se ponekad prave palačinke.
  • Kada su u pitanju praznični dani – nema zabrane, samo kontrola količine.

Ovo kod nas super funkcioniše. Vi možete primeniti iste savete ili ih malo prilagoditi vašim navikama. U svakom slučaju, korist za zdravlje naše dece je ogromna. Ona uz to usvajaju dobre navike za ceo život.

Autor: Dijana Radetić, nutricionista dijetetičar i mama, član Saveza udruženja zdravstvenih radnika Srbije.

Priključite se njenoj Facebook grupi podrške MOGU DA SMRŠAM!

Kontakt: zdravljenadan@gmail.com

Telefon: 061 2369 777 .   Možete je pratiti na blogu Zdravlje na dan

Izvor> NajboljaMamaNaSvetu

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA