5 zdravih navika za dobar imunitet

Svi puno govore o imunitetu i jačanju imuniteta, naročitu u hladnijem periodu godine kada vladaju respiratorne virusne infekcije, kojima su deca naročito sklona.

Deca, baš kao i odrasli zapravo imaju tri tipa imuniteta – urođeni, stečeni i pasivni.

Urođeni (nespecifičan, prirodni) imunitet je imunitet sa kojim se deca rađaju. Ovaj imunitet je opšta zaštita. Njegova uloga je u tome da prepoznaje napade na organizam i da može da pruži odbranu. Takav tip imuniteta npr. pruža koža. Ona je zaštitna barijera koja sprečava da mikrobi uđu u organizam.

Stečeni (specifični) imunitet se razvija tokom odrastanja. Da bi steklo ovaj imunitet, dete mora da preleži različite bolesti. Drugi način na koji se on stiče jeste vakcinacija.

Pasivni imunitet dete dobija iz nekog drugog izvora i on je najčešće privremen. Na primer, bebe koje su dojene koriste majčin imunitet preko mleka koje unose, pa su u tom periodu najčešće zaštićene od bolesti koje je majka već preležala.

Ishrana je važna

Većina roditelja zna koliko je važno da se deca raznovrsno i zdravo hrane. A da li ste znali da je ishrana jedan od presudnih faktora koji utiču na imunitet deteta?

Osim što je važno da dete kroz ishranu unosi sve hranljive materije, važno je da ono ima i redovne obroke. Najbolje je da hrana koju dete jede bude raspoređena u pet obroka, tri glavna i dve užine, i da te obroke dete konzumira svakog dana u približno isto vreme.

Iako je važno da dete jede sve voće i povrće, neka od njih mogu imati veći uticaj na imunitet, jer sadrže fitonutritijente, kao što su karotenoidi i flavonoidi. Oni utiču na proizvodnju belih krvnih zrnaca koja se bore protiv infekcija i antitela koje oblažu površinu ćelija, na taj način se štiteći od virusa. Takvo voće i povrće su: pomorandže, jagode, borovnice, paradajz, šargarepa, grašak…

Kvalitetan san

Kako su studije* pokazale, nedostatak sna može negativno uticati na imuni sistem. Naime, deca koja ne spavaju dovoljan broj sati i nemaju kvalitetan san imaju mnogo veće šanse da se razbole kada budu izloženi uobičajenom virusu, kao što je prehlada. Nedostatak sna utiče još i na brzinu oporavka kada se dete razbolite.

Tokom sna imuni sistem oslobađa proteine koji se nazivaju citokini. Kada se dete razboli, ima neku infekciju ili je pod stresom, broj citokina treba da se uveća kako bi se organizam borio. Nedostatak sna može da umanji proizvodnju citokina.

Osim toga, broj antitela i ćelija koji se bore protiv infekcije se takođe smanjuje kada dete ne spava dovoljno. Deci je potrebno 10 do 14 sati sna, u zavisnosti od toga koliko su stara.

Ne insistirajte na antibioticima

Mnogi roditelji, bojeći se da se bolest ne komplikuje, čim se dete razboli traže recept za antibiotik od pedijatra. Međutim, evropsko istraživanje o potrošnji antibitika (ESAC Projekat**) pokazalo je da se 80% svih antibiotika daje za lečenje infekcija gornjih disajnih puteva, iako je poznato je da je čak 85% takvih infekcija uzrokovano virusima, a ne bakterijama.

Virusne infekcije se, za razliku od bakterijskih ne leče antibioticima. Primena antibiotika za lečenje virusnih infekcija je jedan od najčešćih vidova nepravilne upotrebe antibiotika. To je ujedno i glavni uzrok rastuće otpornosti (rezistentncije) bakterija na antibiotike. Nepravilna upotreba antibiotika utiče još i na slabljenje imunološke sposobnosti deteta da se bori sa infekcijama.

Jedna studija*** iz 2017. godine u kojoj su učestvovali istaživači sa Harvarda, MIT-a i sa još nekih eminentnih instituta, dokazala je da prekomerena i neadekvatna upotreba antibiotika može zapravo uticati na slabljenje imunog sistema.

Tokom eksperimenata koje su izvodili otkrili su da neki od tipova belih krvnih zrnaca, pod dejstvom antibiotika bivaju sprečeni da ispolje svoja odbrambena dejstva. Na osnovu toga su zaključili da antibiotici mogu da oslabe imuni sistem.

Vakcinacija obavezna

Odrastajući, deca stiču imunitet. Potrebno je vreme da bi se imuni sistem razvio i izgradio. Poštovanjem kalendara vakcinacije, odnosno redovnom imunizacijom pomažete detetu da razvije imunitet i bude zdravo.

Vakcinacija je preventivna zdravstvena zaštita dece, koja se u svim razvijanim zemljama sveta organizovano sprovodi u cilju suzbijanja i sprečavanja širenja infektivnih bolesti.

Izvedite dete napolje

Boravak na svežem vazduhu omogućava deci da, makar na kratko napuste prostor koji je pun mikroba i bakterija. Deca koja idu u vrtić, školu ili produženi boravak naročito su izložena.

Od boravka na svežem vazduhu nemaju koristi samo zdrava deca, već i bolesna. Važno je samo da dete dobro obučete u skladu sa vremenskim prilikama i da izbegavate veću fizičku aktivnost, ako je bolesno.

Izlazeći redovno napolje, dete postepeno izgrađuje imuni sistem, ali i otpornost na alergije. Studije su pokazala da su deca koja žive u ruralnijim područjima i koja više vremena provode napolju, mnogo zdravija.

*mayoclinic.org

**global-pps.com

***newatlas.com

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA