Kako probuditi spavalicu da ne zakasni u školu?

Evo još jedna nedelja veče i ja se u miru pripremam za narednu nedelju. Kao i obično raspored je ludački: škola, vrtić, ručak, park, domaći, užina, sport, aktivnosti, odlazak kod lekara, rođendani, druženje, gosti…sve je skoro već isplanirano, a zadati tempo je u fazonu – ma kakav oktopod ovo ni vanzemaljac ne može da stigne i postigne! 

budjenje

 

 

A da bi nedelja krenula normalno, bez nervoze i napetosti, trebalo bi i sva jutra da su dobro isplanirana. I da počnu motivišući, i na vreme. Ali, kako probuditi školarca? Potrebna mi je sva jutarnja energija da ga nateram da ustane iz kreveta. 

 

17 puta “ustani” +  7 puta “idi u kupatilo” + 3 puta “obuci se” + 25 puta “žvaći” + 6 puta “operi zube” + 4 puta “spakuj ranac”…i ode nam energija već ujutru. 

 

O čemu se tu radi?

 

 

Potreba za snom kod dece starije od 7 godina  je drugačija od manje dece, ali i odraslih. Unutrašnji sat u organizmu im govori da legnu kasnije uveče u krevet i da spavaju duže ujutru. Krenula sam da primenjujem ove tehnike, jednu po jednu, i za kratko vreme uspela da odlazak u školu posane rutinska priprema. Desi se da ga podsetim šta dalje i ubrzam neku radnju, ali nema više sto-puta-ponavljanja. Sad ima vremena i crtani da podgleda. 

Povratak u budućnost

 

Klasična igra sa vremenom: umesto da navijem sat u “minut do 12” kada krene jurnjava po kući i trka za vremenom, namestim alarm da svira njegovu omiljenu muziku 15 minuta pre vremena. 

 

Dati mu dobar razlog da ustane

 

Hrana kao motivator – deca u ovom uzrastu nemaju problem sa apetitom. Potkupila sam ga sa mirisom topog čaja i omiljenog keksa ili kroasanom koji ga čeka za doručak. Bebeći sladak doručak – čokolino i kuglice sa mlekom, nisu loš food podsticaji za jednog ozbiljnog školarca. 

 

Napraviti atmosferu odgovornosti

 

Objasnila sam mojoj spavalici da je dovoljno porastao da sam ustane i da ću ga zvati ujutru samo jednom. I onda sam se držala toga danima – u nadi da će biti oduševljen nezavisnošću koju mu nudim. U suprotnom – moraće da nauči kako da se nosi sa posledicama. I bilo je par dana kašnjenja i moj stidljivi prvenac je morao da prevali preko usta “izvinite što sam zakasnio” što mu je bila najveća kazna. 


A kada dođe vikend i moja spavalica pređe u dvocifren sat, dozvolim mu maksimum 10,30h, kako ne bismo od ponedeljka učili sve ponovo. 

 

A ovde pročitajte kako staviti dete u 9 u krevet pročitajte.

 

Pratite nove tekstove i na blogu Mama i dete, a družimo se i na Facebooku.

 

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA