Kako prepoznati govorno-jezički poremećaj

Postoje različite vrste poremećaja govora i jezika kod dece. Neophodno je da roditelj na vreme prepozna ove poremećaje i da se obrati logopedu,a ne da čeka polazak deteta u školu.

Foto> Pixabay

Do treće godine života dete obično izgovara sve samoglasnike i oko desetak suglasnika. Glasovi se postepeno razvijaju i u petoj godini se izgovaraju pravilno bez distorzija(oštećenja).

 

Usporen razvoj govora je problem koji se javlja najčešće do treće -četvrte godine. Dete razume govor okoline,ali rečenica nije gramatički ispravna.

Nedovoljno razvijen govor je kada dete ima 6-7godina,ali govor je pojmovno siromašan, rečenica kratka i agramatična.

Govor nije izgrađen ako dete izgovara sve glasove pravilno, bitno je i da su razvijene jezičke strukture. Deca sa zakasnelim govornim razvojem (bez oštećenja sluha, neuropsiholoških i anatomskih smetnji perifernih govornih organa) imaju različite govorne probleme u izgovoru većeg broja glasova, u verbalnom pamćenju, nepravilno upotrebljavaju gramatičke oblike i teško se verbalno izražavaju.

Stepen oštećenja je različit i kreće se od nultog nivoa (alalija), do izrazitih leksičkih i gramatičkih teškoća (razvojna disfazija), do normalnog izražavanja ali sa teškoćama u čitanju (disleksija), pisanju (disgrafija), poremećaju ritma i tempa govora (mucanje).

 

 Alalija može biti senzorna(potpun nedostatak govora) i motorna (teškoće u ekspresivnom govoru).

Senzorna alalija je kada dete ne razume govornu poruku, plačljivo je sa povremenim napadima vrištanja i bacanja na zemlju, ima kratkotrajnu pažnju. Dobro čuju,ali imaju perceptivne smetnje na nivou auditivnih centara u mozgu.

Motorna alalija se javlja kada dete razume, izvršava naloge, komunicira gestovima, ima nekoliko dvosložnih reči. Neka deca se povlače i ćutljiva su, a neka ispoljavaju nemir, agresivnost i lošu pažnju. Ovakav nerazvijen govor ne može da se sam po sebi razvije bez logopedskog tretmana sa detetom i edukacije roditelja.

Razvojna disfazija je poremećaj govora i jezika kod kojeg je sposobnost deteta da govori ili razume govor ispod očekivanog za uzrast. Razvojni jezički poremećaji su svrstani u: poremećaje ekspresivnog govora (razumevanje govora u granicama normale, kratka verbalna ekspresija, nezrele rečeničke strukture, pogrešna upotreba gramatičkih oblika, upotreba nevaerbalnih poruka) i poremećaje receptivnog govora (razumevanje je ispod očekivanog za uzrast deteta, ne odaziva se na ime, nemogućnost da izvršava naloge, slaba pažnja, osetljivost,anksioznost).

Artikulacioni problemi nisu glavni i na to treba obratiti pažnju da se ne bi zanemarila izgradnja jezičkog sistema koja je bitna.

Jezički razvoj ima i svoje etape: razumevanje govora, prepoznavanje reči i povezivanje sa predmetima i slikama, sluša stimuluse , a tek onda razvija aktivan rečnik. Ovo je složen govorno-jezički problem i moguće ga je rešiti samo uz intenzivan rad sa detetom (dete-roditelj-logoped-vaspitač- okolina).

Dislalija je nemogućnost ili nepravilnost izgovora pojedinih glasova, rečnik je zadovoljavajući,a rečenica je gramatički ispravna. To je najčešći govorni poremećaj predškolske i školske dece. Ispoljava se u vidu nedostatka glasa (omisija), zamene nerazvijenog glasa drugim (supstitucija) i oštećenje pojedinih glasova (distorzija). Kreće se od lakih artikulacionih smetnji do nemogućnosti praćenja razumevanja verbalne poruke  te se stvara i negativan stav prema govoru.

Najčešći artikulacioni poremećaji su:

  • sigmatizam-poremećaj glasova c, s, z, š, ž, č, ć, đ, dz
  • rotacizam-poremećaj glasa r
  • lambdacizam -poremećaj glasa l, lj
  • kapacizam i gamacizam-poremećaj glasova k i g
  • tetacizam i deltacizam-poremećaj glasova t i d
  • tetizam -kada se glasovi s, c, š, č, ć,i k zamenjuju glasom t; z, ž, dž, đ i g zamenjuju glasom d

Mucanje  se najčešće javlja između (2-4 godine života). Češći je kod dečaka nego kod devojčica. Između 2-3 godine života sa govorom napreduje i cela motorika, nervni sistem se mnogo angažuje i mozak treba da obavi mnogo zadataka odjednom. Zbog nezrelosti nervnog sistema ovaj problem je izražen kod dece koja imaju nešto sporiji govorno-jezički razvoj.  Mucanje je vezano za povećana interesovanja deteta za svet koji ga okružuje, a može da bude uzrok i stresni dogadjaj. Roditelji u svojoj dinamici života nemaju uvek dovoljno vremena da saslušaju svoje dete, a naročito se nema razumevanja za njegova oklevanja u govoru. Počinju da ga ispravljaju, požuruju, a samim tim samo produbljuju govorni problem- „roditelji ne govorite brzo, gledajte dete u oči dok razgovarate snjim”, jer je govor odraz i našeg psihičkog stanja. Konverzaciju treba voditi strpljivo, lagano i kroz kraće dijaloge.

Disgrafija je poremećaj u pisanju,rukopis je nečitak, loše postavljen u prostoru stranice, ne prati vodoravan pravac. Reči su medjusobno stisnute ili je prostor izmedju njih neujednačen. Slova izgledaju nedovršeno, tanka su,dok ponekad toliko pritiska po papiru da ga iscepa.

Disleksija je poremećaj čitanja. Simptomi su: premeštanje redosleda slova u reči (od-do), zamena slova (b-d), izostavljanje slova, dodavanje slova. Javljaju se i problemi sa pamćenjem slova, dovodjenjem u vezu pisanih i štampanih slova, povezivanje slova u kontinuirani niz. Dete odvojeno čita slovo po slovo, odvojeno čita reč, preskače redove, pogrešno razume tekst. Disleksično dete je često dezorjentisano u prostoru i vremenu.

U osnovi poremećaja čitanja i pisanja gotovo se uvek nalazi poremećaj u razvoju govora i jezika.

Važno je da se na vreme prepozna govorno-jezički problem deteta. Cilj je da se što pre, dok je dete malo razvije govorni i jezički sistem. Najviše se može postići izmedju druge i pete godine života jer je plastičnost moždanih funkcija tada najveća.

Roditelji ne insistirajte na onome što dete ne može da uradi obeshrabrićete ga,a ono gubi tada motivaciju za dalji rad. Govor koji upućujete detetu mora imati značenje koje dete može da razume.

Radmila CvorovićAutor: Radmila Čvorović, diplomirani defektolog logoped-fonoped

Bavi se prevencijom, dijagnostikom i tretmanom govora, jezika i glasa kod dece i odraslih (poremećaj artikulacije kod dece, razvojno-jezički problemi (razvojne disfazije), mucanje, tikovi,problem čitanja i pisanja, kašnjenje u progovoranju, difagija –problem sa gutanjem. Specijalnost fonorehabilitacija glasa i govora kod dece i odraslih – disfonija (promuklost),pareze i paralize rekurensa,rad na uspostavljanju glasa nakon operacije na glasnicama Stalno zaposlena u Vojnomedicinskoj akademiji.

Završila Defektološki fakultet u Beogradu , na Odeljenju za fonijatriju Instituta za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije upoznala se i usavršila sve dijagnostičke i terapijske mere kod perifernih i centralnih poremećaja glasa i govora dece i odraslih. Završila kurs “Kognitivna - bihejvioralna terapija u kliničkoj praksi “, kao i edukaciju o primeni Kompjuterizovane analize glasa Vocal Assessment kao i obuku za ugradnju vokalnih proteza, pohađala brojna predavanja ,kongrese i seminare iz logopedije i fonopedije.

Autor je i koautor dosta radova vezanih za govorno-jezičke poremećaje i poremećaje glasa kod dece i odraslih. Stručni je saradnik i autor psihoedukativnih članaka u časopisima „Moj pedijatar“ i „Zdravo dete i kao i na portalu Moj pedijatar

Kontakt: rcvorovic@gmail.com, telefon: 064/263-3464

Podeli:

Komentari

  1. Moja devojčica Lena napunila je pre mesec dana četiri godine.Brine me što još uvek umesto ,,kečap,, kaze ,,kepac,, zatim umesto ,,nokat,, kaze ,,notak,, umesto ,,čašica,, kaze ,,šlafica,, a slova jako lepo izgovara kada ih reda. da li je ovde potreban odlazak logopedu, da li je ovo u njenom uzrastu ispravno? Da li je ovo neki poremećaj? Većinu reči izgovara ispravno R;LJ;Č… Nedavno sam joj spomenula reč ,,trokut,, a ona ga je izgovarala sa ,,krotut,,. Pola sata sam sa njom vezbala da kaze ispravno i uspelo je. Medjutim, ovo sa ,,notak,, i ,,kepac,, dugo već traje ali mozda greska je i moja,jer nisam joj na pocetku dala do znanja da je to neispravno. Da li bi trebalo posetiti logopeda, ili će se to vremenom i vezbom ko kuće ispraviti? Veliki pizdrav

    Odgovori na komentar
    • Jedna kontrola kod logopeda NE MOŽE da smeta! Mislim da će tako biti napravljena najstručnija procena razvijenosti govora Vašeg deteta, iako iz pedijatrijskog ugla ovo što ste naveli NIJE za brigu!

      Odgovori na komentar
  2. vesna-mitrovic 02.05.2013 u 20:05

    Roditelji iskljucite TV,kompjutere ili druge elektronske “naprave”.Pricajte svojoj deci,igrajte se snjima,a ne da satima sede ispred TV-a da bi vam deca bila mirna.Tako se ne razvija govor,naprotiv.

    Odgovori na komentar
  3. Bili smo na Institutu za govor sa 2,5 godine gde su mi rekli da postoji razvojna disfazija ali da je na intelektualnom nivou ok i da će tretmani kod logopeda od nekih 6 meseci popraviti sve… Moj dečak zaista napreduje, sada ima 3 godine i 4 meseca, i tek sada sam shvatila da imamo pogresnog logopeda, odnosno pre par dana sam upoznala pravu stručnu osobu i uvidela propuste kod logopeda kod koga sam ga do sada vodila. Pošto postoji pomak, ali opet je u velikom zaostatku u odnosu na vršnjake, zanima me da li sam zakasnila i da li je efektno sada kao što bi bilo do 3. godine? Mozda zvuci suludo, ali ja sam jako zabrinuta, krenuo je u vrtic i inace je društven, veseo, vešt da zabavi ostale, motorički sposoban, ali sada je počeo da se povlači, vaspitačice mi kazu da se pre neki dan igrao potpuno sam, plakao, upiskio… Plašim se da mu je samopouzdanje poljuljano jer ne govori dobro kao drugari, ne može tako lako da se izrazi,, uh ne treba ništa u stvari, samo par utešnih reči jer sam ja zacrnila sve i previše… Da li takva deca imaju šanse da budu ok kasnije, dobri djaci i ostale dobre stvari koje uz to idu….???? Hvala. pozdrav

    Odgovori na komentar
    • Uz adekvatan logopedski tretman Vaše dete ima ODLIČNE šanse da bude kao i sva druga deca! Samo nastavute redovne logopedske kontrole i budite uporni strpljivi, pa će rezultati biti još bolji.

      Odgovori na komentar
  4. Moja devojcica ce u junu napuniti tri godine.Ona ne izgovara recenice nego samo po koju rec,reci koje su u opticaju su mama,tata,baba,deda,da,ne,oponasa neke zvuke zivotinja koje je mi ucimo ali samo zvuke napravi nece da kaze kako se zovu te zivotinje,zatim jeja a jejom zove dve sestre koje se zovu Milica znaci veze sa vezom nema,tek ponekad kaze neku drugu rec,uopste nece da govori ni da ponavlja reci jos pogotovo ako joj kazem da ponovi kao da tera neki inat.Maltene sve razume sto joj se kaze ali nece da govori.Molim vas za misljenje,sta da radimo?Da li je to nesto ozbiljno ili ne?Hvala unapred!

    Odgovori na komentar
    • Nema dileme – logoped treba da vidi dete! To je pravi način da se proceni razvoj govora i vidi šta dalje da se radi. Nemojte odlagati posetu logopedu, čekanje neće pomoći.

      Odgovori na komentar
  5. krenuli smo kod logopeda zbog moje cerke koja ima 3,5 god…razume srpski,govori engleski ..na srpskom prica nekoliko reci,al uvek kaze prvo na engleskom pa onda kad ja kazem ne moras srpski ona kaze onda to…ne sklapa recenice,ne zna nijednu pesmicu lepo da ispeva na srpskom,al zato na engleskom zna celu azbuku,sve zivotinje da kaze,voce i povrce….napominjem da smo krenuli kod logopeda al su one zene u cudu,jel kazu da ne mogu da veruju da tako lepo izgovara englski a srpski pola slova ne zna da kaze…..sta vi mislite,jel ce imati efekta,to sto cu je voditi kod logopeda…samo da kazem,da mozda ponekad gledamo pesmice na engleskom,al vise su to nase

    Odgovori na komentar
  6. Moja devojcica ima dve godine i sedam meseci…primetila sam zadnjih par dana pocela je da muca…sve vise i vise…inace brzo prica i malo je naprednija od svog uzrasta..tako bar njena doktorka kaze… Nije nas poslala kod logopeda…kaze da je to normalno u njenom uzrastu…puno vremena provodim sa njom igrajuci se…pa se iznenadih otkud sad to mucanje odjednom..

    Odgovori na komentar
    • Ako se mucanje nastavi i narednih par nedelja ima smisla da dete pregleda logoped. Za sada se to može tolerisati kao jedna od “faza”, ali ako potraje logoped će utvrditi uzrok i pomoći detetu.

      Odgovori na komentar
  7. Poštovani,

    Imam sina od 2 god i 10 meseci. Iz vašeg teksta sam prepoznala da on ima – Senzornu alaliju. Uopšte ne priča, ne izgovara nijednu reč, obično su to neki slogovi kao se-se, sa-sa i sl. On ne razume govornu poruku,plačljivo je sa povremenim napadima vrištanja i bacanja na zemlju, ima kratkotrajnu pažnju. Dobro čuje, nekada se odazove, a nekada se udubi u igračku ili crtani film i ne okreće se na poziv. Ide u vrtić, vaspitačice kažu da je tamo poslušan i jako dobar. Inače je nemiran, nestašan i pun energije. Ako nešto želi onda dođe do nas, uzme nas za ruku i pokaže šta želi… da li je to flašica, igračka i sl. Molim Vas, za savet, kome da se obratim i da li imam razloga za paniku? Da li možete da preporučite nekog dobrog stručnjaka iz te oblasti u Novom Sadu?
    Hvala unapred, pozdrav

    Odgovori na komentar
Strana 1 od 712345>>>

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA