Mnogi roditelji, želeći da što više zaštite svoju decu, taj trenutak stalno odlažu, misleći da nisu spremna za takve izazove. Činjenica je, međutim, da su obično deca daleko spremnija nego roditelji.
Mišljenje psihologa Nikoline Milosavljević jeste da postoje razlike među decom, zbog čega ne postoji granica uzrasta koja bi važila za svu decu. Ipak, ma koliko dete bilo samostalno, savet je da deca ne bi smela da ostaje bez nadzora odraslih pre sedme godine.
– Po našem Porodičnom zakonu deca mlađa od šest godina ne smeju da ostanu bez nadzora. U nekim državama u Americi, moraju da napune osam, odnosno 10 godina pre nego što ostaju sama kod kuće. Ipak, sve zavisi od zrelosti deteta, ali je važno da roditelji razgovaraju sa njima o tome, kao i o stvarima koje mogu da se dogode – objašnjava Milosavljević, koja je inače i trener za roditelje.
Sami u kući
Deca predškolskog uzrasta nisu sposobna da budu sama kod kuće, odnosno nije sigurno da će biti bezbedna bez nadzora. Preporučuje se da dete mlađe od 10 godina ne ostavljate samo u stanu. Međutim, svako dete ima svoj razvojni put i jedino merilo jeste zrelost deteta i kako se ono oseća i ponaša.
– Priprema deteta za to treba da počne nekoliko nedelja pre nego što se „osamostaljivanje“ zaista i desi. Navikavanje na samostalno provođenje vremena treba da bude postepeno. U početku roditelj može da ostavi dete samo dok ode do pijace, marketa, kasnije to može biti i velika nabavka za koju je potrebno više vremena. Veoma je važno osmisliti dečje vreme dok je samo, zadati mu neki zadatak dok se roditelj ne vrati – objašnjava Milosavljević.
Ona savetuje da dete treba pripremiti na nepredviđene situacije. Tu mnogo mogu da pomognu igre „šta ako“ je neko nepoznat na vratima, nestalo struje, osetiš dim, se povrediš… Obavezno treba ostaviti spisak važnih brojeva telefona ili uputiti dete na komšiju.
Komentari 0