Hipertenzija: I deca imaju povišen krvni pritisak

Kada se govori o hipertenziji – povišenom krvnom pritisku, obično se pomisli na bake i deke koji svaki dan uzimaju “one lekove za pritisak”. Nažalost, povišen arterijski pritisak nije privilegija starijeg doba

Iako je mnogo ređa kod dece, hipertenzija je danas aktuelan problem i u ovom uzrastu. Broj mališana koji boluju od hipertenzije je značajno veći u odnosu na podatke od pre dvadeset godina, što je jasan pokazatelj potrebe da se ovaj problem približi mamama i tatama. 

Povišen pritisak je veliki medicinski, ali i socijalni problem, jer ako neko ima hipertenziju u mladosti, a ne leči je, postoje brojne i veoma opasne komplikacije koje nastupaju već u zrelim godinama života – u vreme pune kreativne i radne sposobnosti.

*Koji je put do dijagnoze? 
Iako na prvi pogled izgleda jednostavan, put do dijagnoze arterijske hipertenzije nije uvek lak. Za razliku od odraslih, gde su maksimalne „normalne” vrednosti dobro definisane, kod dece nije tako. Uzrast, telesna masa i visina su glavni faktori koji definišu gornje granice normalnog pritiska kod mališana. Pedijatri imaju odgovarajuće tabele za svaki uzrast, koje podrazumevaju i težinu i visinu. Zato mame i tate NE TREBA da pamte te vrednosti – to je posao lekara, koji će ih, ako je potrebno, informisati o tome.
Na sistematskim pregledima bi mališanima trebalo OBAVEZNO meriti i arterijski pritisak. U medicinski razvijenim zemljama se to primenjuje još u predškolskom uzrastu! Ako se prilikom pregleda u ambulanti otkrije da dete ima povišen arterijski pritisak, postoje dve mogućnosti:
– Neka deca imaju značajno veće vrednosti krvnog pritiska od dozvoljenih. Njihov gornji i donji pritisak je skoro uvek veoma visok, pa tu nema dileme -jasno je da se radi o arterijskoj hipertenziji. Ova „varijanta” je jasna, ali je relativno retka (što je dobro).
– Mnogo veći broj dece ima blago povišene vrednosti krvnog pritiska u pedijatrijakoj ambulanti. Ove vrednosti se „vrte” oko gornje granice, i tada lekaru nije lako da postavi definitivnu dijagnozu. U takvim slučajevima se obično savetuje merenje pritiska kod kuće, gde se obično dobijaju realnije vrednosti, jer je dete opuštenije. Pritisak se meri 10 do 14 dana, obično ujutro i uveče, pa se zapisane vrednosti prezentuju pedijatru. Ako NEMA povišenog pritiska, onda je sve u redu, a ako se otkriju visoke vrednosti, postavlja se dijagnoza hipertenzije. Ova „fora” sa kućnim merenjem je korisna jer može poštedeti dete (koje zapravo nema hipertenziju) nepotrebnih dijagnostičkih procedura. Takvi mališani obično imaju tzv. „hipertenziju belog mantila” – zbog straha od lekara imaju blago povišene vrednosti krvnog pritiska kojih nema u kućnim uslovima.

*Koji su uzroci hipertenzije kod dece? 
Kod većine odraslih pacijenata (preko 90%) koji pate od hipertenzije NE MOŽE se, i pored detaljne dijagnostičke obrade, otkriti uzrok povišenog pritiska. Tada je nasledni faktor na prvom mestu na optuženičkoj klupi, a takva hipertenzija se naziva idiopatska (u prevodu – hipertentija bez jasnog uzroka). Naravno, postoje brojne pretpostavke, ali one ipak spadaju u usko stručni problem.
Kod dece je situacija obrnuta – BOLEST je kod većine njih uzrok hipertenzije!

Srce: Iako svi odmah pomisle na srce, ono nije najčešći organ koji utiče na krvni pritisak. Postoji jedna srčana mana koja izaziva hipertenziju (suženje – koarktacija aorte), kao i još neke bolesti srca koje su ipak retko uzrok ovog povišenja. Već na osnovu pregleda i EKG-a moguće je videti da li je srce „glavni osumnjičeni” uzrok problema sa krvnim pritiskom.

Bolesti bubrega i mokraćnih puteva: One neprikosnoveno drže prvo mesto na listi uzroka hipertenzije. Kod male dece se obično radi o anomalijama mokraćnih puteva koje oštećuju bubreg, koji potom stvara supstance koje utiču na povišen arterijski pritisak. Postoje i oboljenja bubrežnog tkiva koje mogu biti uzrok hipertenzije. Zato je kod mališana koji imaju hipertenziju (a nemaju suženje – koarktaciju aorte) potreban pregled nefrologa (specijaliste za bolesti bubrega) koji će isplanirati potrebne dijagnostičke procedure, sa ciljem da se utvrdi uzrok povišenog pritiska.

Bolesti žlezda: Značajno ređi uzrok hipertenzije kod dece su bolesti ŽLEZDA koje stvaraju hormone (endokrinološke bolesti), a ona obično imaju i druge znake “hormonskih poremećaja” koje pedijatar može da prepozna.

Genetska sklonost: Ako se i pored ispitivanja ne otkrije uzrok, onda kažemo da se radi o idiopatskoj hipertenziji. Ona je verovatnija kod starije dece i adolescenata, a tada se obično otkrije da je i neko od članova porodice u mladosti imao povišen pritisak, pa je jasno da se radi o genetskoj sklonosti.

Gojaznost: Gojaznost je često praćena povišenim arterijskim pritiskom, iako nema drugih razloga (koje smo naveli) koji mogu da uzrokuju hipertenziju. To je ozbiljan poremećaj koji uključuje druge brojne probleme, od kojih je hipertenzija često jedan od najvećih. Sa regulacijom težine obično se normalizuju i vrednosti arterijskog pritiska.

Da bi se otkrio uzrok hipertenzije, često je potrebno uraditi puno pregleda i dijagnostičkih procedura. Nekada je potrebno i nekoliko nedelja da bi se sve obavilo. Zato je potrebno strpljenje i roditelja i deteta, a „dirigentsku palicu” treba prepustiti pedijatru koji će isplanirati redosled ispitivanja.

Podeli:

Komentari

  1. Poštovani, imam 16 godina, i u poslednjee vreme kad god merim pritisak on obično bude 90/60. Hronično sam umorna a i u poslednje vreme muti mi se vid. Da li je to normalno? Unapred hvala.

    Odgovori na komentar
    • SVE je to upravo od niskog krvnog pritiska!

      Mora se promeniti način života: da se redovno jede, a doručak je NAJVAŽNIJI!

      Mora se povećati unos tečnosti – jutro počinje tako što se popiju 2 čaše vode (na sobnoj temperaturi), pa jutarnja toaleta, pa JAK doručak. Do ručka mora da se popije 1 litar tečnosti!

      Uz to je važna redovna fizička aktivnost. SVE ovo će popraviti situaciju sa niskim pritskom.

      Odgovori na komentar
  2. Imam 17 godina, a slucajnim mjerenjem ustanovio sam da mi je pritisak bio visok.Imam simptome kao sto su pucketanje u usima, jako lupanje srca, magli mi se pred ocima itd.Ima li rjesenja za ovaj problem?

    Odgovori na komentar
  3. Tanja Zdravkovic 18.10.2017 u 13:29

    Ja sam majka decaka koji ima 8 godina i na sistematskom u školi pronašli mu visoku tenziju!Moj sin ima 48 kg!Sta da radim dalje,pedijatar je rekao da mi kući proveravamo taj pritisak?

    Odgovori na komentar
  4. Poštovani,
    Moj sin ima 16,5 godina i visinu od 2m i 80kg. Aktivno trenira košarku ( svakodnevni treninzi i utakmice vikendom). Kod sportskog lekara ima preglede jednom godičnje(EKG) i sve je u redu. Samoinicijativno sam ga vodila kod dečijeg kardiolkog i i dijagnoza je Insufficientia mitralis congenita Dysplasio v. mitralis. QRS kompleks deformisan po tipu inkompletnog bloka desne grane .Faza repolarizacije bez promena. Rečeno mu ja da nastavi da trenira punim intenzitetom.
    Slučajno sam počela da mu merim pritisak poslednjih dana i svaki put se kretao od 131do 138,57do65 i otkucaji od 37 do 65. Zabrinuta sam. Šta dalje, sme li da trenira? Pozdrav i hvala!

    Odgovori na komentar
  5. molim vas pomozite mi dajte mi vase misljenje moje dete ima pet godina, i ima 32 kg.u zadnje vreme kada lezi i gleda tv onako duboko udise odvela sam ga na pregled uradjen mu je ekg koji je u redu ali ima jako visok pritisak da li je gojaznost uzrok milim vas

    Odgovori na komentar
  6. Poštovani doktore, moje dete ima 10 godina i visok je 145 cm a težak oko 45 kg. Imao je virus, glavobolju i kašljao i u toku noći mu je curela krv iz nosa,uz zujanje u ušima.Kada smo otišli doktoru prvo mu je izmerio pritisak i bio je 135/88,rekao je da merimo 5 dana.Mi smo merili do sada 2 dana i bio je ujutru 119/80 dok oko 12,13 bude 133/90. Da li je ovo visok pritisak?i šta dalje,osim što ćemo meriti 5 dana.
    Veliki pozdrav

    Odgovori na komentar
    • Ovo jesu povišene vrednosti, pa je potrebno dodatno ispitivanje’ prvo kod Vašeg pedijatra (da se radi urin, osnovne biohemijske analize…) pa da se vidi šta dalje.

      Odgovori na komentar
Strana 3 od 5<12345>

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA