Epidemija proliva kod dece: Norovirus

Foto:Freepik

Oni jesu ozbiljan problem, pedijatrijske ambulante su prepune, a i dečje bolnice neretko moraju da primaju obolelu decu radi lečenja – intravenske nadoknade tečnosti („infuzija“).

Šta je u stvari norovirus?

Za Rotavirus se odavno zna (pričali smo o njima i ranije), a Norovirus je manje poznati iako su i oni odavno otkriveni i upoznati. Zato ćemo ga detaljnije opisati

Norvirus je jedan od najčešćih uzročnika povraćanja i proliva kod dece, ali i odraslih!  On se zapravo probio na PRVO mesto uzročnika virusnih gastroenteritisa, čak je „prešišao“ i Rotavirus. Ima ih nekoliko podtipova, ali to nije važno za našu priču, pošto svi imaju sličan „posao“ – da izazovu infekciju! Kad stigne u creva on naprosto zbriše ćelije koje se nalaze na površini (crevna sluznica), što potpuno onemogućava varenje, pa nastaju oni vodenasti i obilni prolivi

Kako se prenosi?

Lako!

Norovirus se prenosi direktnim kontaktom sa bolesnim detetom, obično prljavim rukama, ili neadekvatno sterilisanim bočicama, ali i preko zaražene hrane i stvari (igračaka…) koje su obolela deca koristila.

U kolektivima nisu retke prave mini epidemije ovog virusa, a nažalost se dešavaju u na dečjim odeljenjima po bolnicama – jedno dete može da zarazi mnogo drugih, koji su zbog drugih problema na bolničkom lečenju!

Koliko traje inkubacija?

Inkubacija (period od ulaska virusa u organizam do prvih znakova bolesti) je kratka – traje samo par dana!

Kako se prepoznaje infekcija norovirusom?

Pošto napada želudac i creva, dolazi do povraćanja (nekada i više od 10 puta za nekoliko sati) i proliva – koji je dominantni znak crevne infekcije. Prolivastih stolica obično ima mnogo (neretko preko deset dnevno), vodenaste (žućkaste, ređe zelene) su i uglavnom smrdljive. Ako se ne leči, dete može da dehidrira zbog gubitka tečnosti, ali i elektrolita iz organizma. Deca se ponekad žale i na glavobolju, malaksalost, a mučnina prethodi povraćanju i skoro uvek je prisutna.

Kako prepoznati dete koja mora brzo kod lekara?

Malaksalost, bezvoljnost i potpuni gubitak interesa za unošenjem tečnosti su znaci ozbiljne dehidracije – gubitka tečnosti iz organizma, pa je HITAN pregled neophodan! Potom obično sledi intravensha rehidracija – „infuzija“.

Koliko traje?

Norovirusna infekcija je obično kraća od „bratskog“ Rotavirusa, obično 2 do 3 dana! Mlađa deca i deca sa lošijim imunitetom ponekad duže boluju, ali retko traje duže od 7 dana.

Kako se postavlja dijagnoza?

Osnovna sumnja na ovaj virus se postavlja posle pregleda deteta, a potvrda dijagnoze je moguća i laboratorijskim testom (koji je retko potrebno raditi).

Kako se leči?

NEMA leka koji može da eliminiše virus, ali srećom se organizam relativno brzo izbori!

Lečenje se, pre svega, sprovodi nadoknadom tečnosti (rehidracija) – a najbolje je da to bude ORALNA rehidracija.

Što je dete manje, veća je mogućnost da mu je potrebna intravenska korekcija dehidracije i poremećaja elektrolita (infuzija) koja se sprovodi u zdravstvenim ustanovama!

Srećom, ogromna većina dece pregura ovaj virus posle oralne rehidracije – nadoknade tečnosti odgovarajućim rastvorima!

Korekcija ishrane je drugi važan korak u lečenju ove neprijatne infekcije – prvih dana bolesti dete NE TREBA terati da jede, pošto NE može da vari hranu, ali da pije MORA! Kad potraži hranu, prvo se kreće sa laganim obrocima (barena hrana, supice, prepečen hleb…), a posle par dana – kad se stolice normalizuju, dete se vraća uobičajenoj ishrani.

Treba li davati antibiotike?

NE!

Virusi se NE leče antibioticima, ali zato treba dati probiotike – dobre bakterije koje pomažu da se dete izbori a infekcijom creva!

• Da li su moguće komplikacije?

Jesu, ako se bolest ne dijagnostikuje na vreme, a naročito ako lečenje ne počne brzo. Tada dete može da izgubi mnogo tečnosti, ali i važnih elektrolita (soli i minerala, bez kojih nema života), što se zove dehidracija. Teška dehidracija je po život opasno stanje kod beba i male dece, ali se to ipak retko dešava!

Može li da se spreči infekcija norovirusom?

Može, i to na dva načina!

Prvi je izbegavanje kontakta sa obolelim uz sprovođenje higijenskoh mera – što sprečava širenje virusa, a drugi je dojenje (kod beba), koje (dokazano) smanjuje rizik od ove neprijatne infekcije.

Izbegavanje kontakta sa obolelim je KLJUČNI vid prevencije! Obolelo dete bi trebalo da ima svoje kupatilo, a ako je to nemoguće obezbediti, posle svakog izlaska iz toaleta se moraju sprovesti mere dezinfekcije! Često pranje ruku zdravih članova porodice se podrazumeva!

Za razliku od Rotavirusa protiv koga postoji vakcina (nije obavezna, ali se daje u velikom broju medicinski razvijenih zemalja), protiv Norovirusa, za sada, NEMA efikasne vakcine!

Potrebno je povećati unos tečnosti, vode, i posebno pripremljenih rastvora koji u sebi sadrže i elektrolite koje dete gubi povraćanjem i prolivom.

Rastvori za oralnu rehidraciju 

Rastvori za oralnu rehidraciju su specijalno pripremljeni i prilagođeni potrebama dece tokom povraćanja i proliva. Rastvori za oralnu rehidraciju se kupuju u apoteci, u obliku su praška i potrebno ih je pre upotrebe rastvoriti u vodi. Bilo bi veoma dobro da uvek kod sebe imate, kod kuće ili na putu, sredstva za oralnu rehidrataciju (kesice su male i  jednostavne za nošenje i čuvanje).

Ukoliko je u pitanju beba koja je na prirodnoj ishrani, podoje treba nastaviti.

Pravilna rehidracija na samom početku pojave simptoma je veoma važna kako bi se sprečilo da dete mora da prima intravensku infuziju i da dehidracija pređe u teži oblik.

Treba poštovati pravilo često po malo. Cilj je da veća količina popijene tečnosti ne dovede do povraćanja.