E, baš neću

Foto: Pixabay

Negativizam – normalna pojava kod dece

Ovu pojavu često opisujemo kao inat, prkos ili otpor deteta.   Kod dece od druge do četvrte godine se javlja negativizam koji predstavlja normalnu i prolaznu fazu razvoja. To je vrlo značajna faza života jer tada deca postaju svesna da su bića sa sopstvenom voljom, što je važno u procesu formiranja sopstvenog Ja. Negativizam je takođe naglašen u adolescenciji, kada se javlja bunt i suprotstavljanje svakoj vrsti autoriteta i zabrana.

Postoji pasivni i aktivni negativizam. U pasivnom negativizmu dete odbija da radi ono što se traži od njega, a u aktivnom radi suprotno zahtevima.

U fazi negativizma mališani počinju da eksperimentišu sopstvenom voljom ispitujući granice tolerancije najbliže okoline, pre svega roditelja, i da kroz prvi bunt dođu do individualnosti i koraka ka odvajanju od osoba do kojih im je najviše stalo. Zato je važno kako se okolina postavlja, jer gde ima granica mora biti i graničara.

• Detetu su potrebne jasne granice koje je ponašanje dozvoljeno, a koje ne. Kada nije svesno granica, ono veruje da mu je sve dostupno. Zato objasnite detetu šta zahtevate. Važno je da vaši zahtevi budu razumni i jasni i da ono shvati da nisu deo Vašeg trenutnog raspoloženja niti dokazivanja autoriteta.
• Nemojte dozvoliti da vas dete pokoleba suzama ili besom u vašim čvrstim odlukama, već budite dosledni i jedinstveni na nivou svih odraslih ukućana.
• Komunikacija sa detetom je veoma važna. Osećanje da može da izrazi svoje mišljenje ili neslaganje su ključni za razvoj pozitivne slike o sebi. Saslušajte dete i uvažite sve ono što dete trenutno „neće“, dodajte malo humora, ispričajte da ste i Vi bili mali i da nešto niste voleli.
• Pustite dete da uči na svojim greškama, naravno ukoliko situacije nisu ugrožavajuće po dete ili okolinu, jer tako samo donosi zaključke.
• Igrajte se zamene uloga – Vi budite dete, a ono roditelj. Mnogo ćete iz toga naučiti.
• Objasnite detetu jasno šta zahtevate. Ne upuštajte se u polemike i rasprave, već budite direkti i dosledni.
• Vodite računa o svom ponašanju, jer dete uči gledanjem, a ne samo slušanjem.Budite dobar, neagresivan primer.
• Podržavajte pozitivno ponašanje svog deteta – kada podeli igračke ili emocije sa drugima i pokaže empatiju, pohvalite ga.
• Ukoliko ignorišete neprihvatljivo ponašanje vašeg deteta, dajte mu do znanja da ste ga čuli.
• Ne pitajte dete „da li želi“, već mu recite da je „vreme za…“

Najćešći problemi u ovom periodu vezani su za navike vezane za ishranu (odbijanje hrane), navikavanje na čistoću (odbijanje „noše“ ili pranja zuba) i spavanje. Odredite red, ritam, vreme za obroke. Budite odlučni, jedinstveni, jasni i dosledni.

Mnogo je lakše raditi na formiranju i očuvanju dobrih navika, nego ispravljati loše formirane (ili neformirane) navike.