Dojenje

Ovo su činjenice koje su “prosta fiziologija”. Obe pratimo razna izlaganja i istraživanja na ovu temu i posećujemo dešavanja na kojima se o ovoj temi priča. Ne slažemo se da se oko čina dojenja ispredaju razne komplikovane priče jer je to stvar prirodom uređena i samim tim vrlo jednostavna ukoliko pratimo sebe i svoju bebu. Da, mnogo je lakše u teoriji nego u praksi.

Navešćemo vam najčešće “pogrešne korake” koji dovode do problema:
•Prvi dani u porodilištu kada se čeka da nadođe mleko, pa se ubaci nepotrebna dohrana. Bebi su na samom početku dovoljne 2-3 kapi kolostruma za zadovolji glad.
•Korišćenje flašice za dohranjivanje. Beba ne ume da sisa, ona taj proces uči. Ukoliko joj se odmah ponudi mleko na flašicu, onda će naučiti da sisa drugačije nego što je to na dojci. Neće umeti da uhvati dovoljno duboko i očekivaće da mleko teče laganije nego iz dojke, što vodi tome da će početi da plače kada sisa, a mama pomisliti kako je beba gladna. I tu se dojenje u velikom broju slučajeva polako završava, nažalost. Ukoliko je beba slaba i ne ume da vuče, a želite da joj date svoje izmlazano mleko, prvih 6 nedelja radite to isključivo špricem ili kašičicom.
•Cucla i silikonska bradavica takođe spadaju u “ometače” dojenja.
Cucla u prazno zadovoljava bebin refleks sisanja i čini da beba uči pogrešno da sisa. Silikonska bradavica takođe ometa pravilno sisanje, a uz to umanjuje stimulaciju dojke, pa dugoročno može doći do smanjene količine mleka koju mama proizvodi. Konfuzija bradavice je vrlo česta kod beba koje su koristile cuclu, flašicu ili silikonsku bradavicu. Problem uvučenih bradavica je mnogo ređi nego što se misli, beba će ih izvući pravilnim sisanjem, a vrlo  je važno znati da beba zapravo sisa areolu, prostor izvan bradavice, tako da njena veličina ne igra nikakvu ulogu u dojenju. I da, ovde bismo želele samo da dodamo za “ragade”. Neće se pojaviti ukoliko je beba u pravilnom položaju, ali ukoliko nije i ne hvata lepo areolu dolazi do pucanja bradavica. Ako do njih dodje, najvažnije da vam grudi budu što više slobodne i da ragade tako što pre zarastu.

⭐MERENJE BEBE
Mame obično znaju da se prepadnu kada na prvoj kontroli pedijatar kaže da je beba “slabo napredovala”.  Tih prvih mesec dana se mama i beba još uvek “uigravaju”, neke bebe su slabije i potrebno je vreme dok ne ojačaju i ne nauče da sisaju. Zato napreduju manje nego ostale, ali to uglavnom sledećeg meseca duplo nadoknade. (To je bio naš slučaj. Despot je prvog meseca dobio 500g što se smatra “pod malo”, jer smo se borili sa njegovim odbijanjem sike, ali je sledećeg meseca dobio više od kilogram-Sara). Jedino merenje koje je validno su pelene – mokre i ukakane. Ako su takve, sve je u redu.

⭐NEDOVOLJNO DOBIJANJE NA KILAŽI
Ukoliko se ispostavi da beba i dalje slabo napreduje, moraju se ispitati uzroci tome. Da li beba ima problema sa resicama na jeziku? Da li beba ume da sisa pravilno, da li hvata dobro siku? Da li sisa dovoljno često i pravi kod mame u grudima novu količinu mleka koja joj je potrebna, itd.  Nikada nemojte da poslušate savet nekoga ko prvo nije utvrdio zašto beba ne dobija dovoljnu količinu mleka ili zašto mama kojim slučajem proizvodi manje mleka, a odmah je rekao da se dohrana uključi. Potražite pomoć onoga ko će utvrditi problem sa dojenjem i ponuditi rešenje. Dohrana ne bi trebalo da se ponudi odmah kao rešenje, ona je poslednja opcija.

⭐SPAVANJE I NOĆNI PODOJI
Negde svi mi prvi put pomislimo da bebe jedu i spavaju. I kada dobijemo bebu koja puno sisa, a malo spava, vrlo često se nameće pitanje da li mama ima dovoljno mleka i da li je ono dobro. Nama su rekli stručni ljudi, a mi vama, da ne postoji slabo ili nekvalitetno mleko. Ono je uvek najbolje što postoji, za svaku bebu. I nikada neće biti ništa bolje od njega, ono je živa materija, koja se menja u skladu sa potrebama bebe, polom bebe i zdravstvenim stanjem bebe. Bebe se bude noću da bi sisale jer je tada hormon prolaktin najaktivniji. Ukoliko preskačete podoje u toku noći, vaše telo neće proizvoditi dovoljnu količinu mleka.

Podeli:

Komentari

Strana 2 od 2<12

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA