Manje, razvojne strahove, kao što su na primer od mraka ili vremenskih nepogoda, dete može lako da prevaziđe uz vašu pomoć. Možete recimo nacrtati tabelu u kojoj će dete svaki dan ucrtavati kakvo je vreme. Ako se dete plaše mraka zajedno palite i gasite svetlo, idite noću u šetnju. Stavite noćnu lampu u dečju sobu i ne insistirajte da spava bez svetla ili zatvara vrata.
Ukoliko se dete plaši čudovišta ispod kreveta, baba-roga ili vilenjaka iz ormana, nemojte mu se podsmevati. Deci su njihovi strahovi vrlo realni i upečatljivi, pa ukoliko vide da ih ne shvatate ozbiljno, to prilično može da naruši odnos poverenja između vas i deteta.
Možete da se dogovorite da jorgan bude „čaroban“ i da ih štiti od svih čudovišta ili da će, na primer, ona pobeći ako varjačom prođete ispod kreveta ili iza ormana. Deca će verovati da ste ih „sredili“ i mirno će spavati. Ako se dete probudi iz sna u suzama i uznemireno, utešite ga zagrljajem i poljupcima. Dajte mu omiljenu igračku ili ćebence i pričajte mu kako je bezbedno, jer ste pored njega.
Pomozite mu da shvati da iracionalna bića postoje samo u mašti i da ih se u stvarnom svetu ne treba plašiti jer ih nema. Velika je greška ono što mnogi roditelji rade – govoriti detetu da je veliko i da je sramota da se boji. Mališane treba podržati, ohrabriti i vrlo je verovatno da će strahovi spontano nestati. Ne smete zadirkivati i ismevati decu zato što se plaše, niti ih plašiti, odnosno ucenjivati strahom. Nikada nemojte da kažete, na primer, „ako ne budeš dobar ići ćeš kod doktora da dobiješ bocu“. Nikada dete nemojte da gurate ka izvoru straha. To znači da ga nikada ne forsirate da pliva ako se boji vode, niti da ga terate da ugasi svetlo ako se plaši mraka. Takve reakcije samo će pojačati i ojačati strahove.
Pričajte sa mališanima, recite im da ste se i vi plašili kada ste bili mali, ali da ste to prevazišli. Igra može da bude vrlo efikasna. Ukoliko se, na primer, dete plaši lekara – igrajte se doktora, kupite pribor i vi budite pacijent. Suočavajte dete sa strahom postupno i budite strpljivi.
Deca će lakše prevazići strahove ako u porodici vlada atmosfera ljubavi, poštovanja, emocionalne stabilnosti. Važno je da znate da ne smete biti previše zaštitnički nastrojeni, jer se samopouzdana deca lakše oslobađaju strahova. Dete treba da se oseća sigurno, ali nikako da bude potpuno oslonjeno na vas.
Morate im dati slobodu da uče iz svojih grešaka i iskustava. Jedino što treba da vas brine je odsustvo straha, tvrde psiholozi. Strah je urođena reakcija na pretnju, pa ukoliko izostaje, to može biti indikator da dete ima psihičkih ili razvojnih problema.
Komentari 0