Nikada detetu nemojte da se podsmevate ako se plaši, niti da ga gurate na silu ka izvoru straha, a jedino što treba da vas zabrine je ukoliko se ničega ne plaši
Strah je česta emocija kod mališana, a oko druge i treće godine i najintenzivnija. Mališani se plaše svega i svačega, u zavisnosti od uzrasta, okruženja, vaspitanja… Psiholozi tvrde da je to normalna faza u razvoju, a jedino što treba da vas zabrine je odsustvo straha. Međutim, važno je da znate kako treba da se ponašate i kako mališanima da pomognete da strahove prevaziđu.
Fizičke manifestacije straha lako su uočljive. Dete je napeto, ubrzano diše, promenjenog je glasa i kretanja, proširenih zenica.
Kada prepoznate takvu reakciju, nikada nemojte da vičete ili grdite dete, već saznajte šta ga je uplašilo. Deca se u različitim fazama razvoja plaše različitih stvari.
Od trećeg meseca bebe počnu da osećaju neprijatnost, dok pravi strahovi dolaze tek oko šestog meseca. Deca tada počinju da se plaše iznenadnih i jakih zvukova, nepoznatih ljudi, izmicanja podloge. Od osmog meseca kreće i strah od odvajanja koji vrhunac ima oko drugog rođendana.
Posle toga mališani se plaše životinja, vode, injekcije, zubara, visine, grmljavine… Od 3. do 4. godine dolaze i strahovi od mraka, likova iz mašte, vila, vampira, čudovišta, veštica, baba-roge. Razvoj mašte donosi i nove strahove, pa deca predškolskog uzrasta počinju da se plaše da ih neko ne ukrade, da provalnici ne uđu u kuću, da se ispod kreveta ne krije čudovište.
Često se događa i da se predškolci plaše da im se roditelji ne razbole ili da ne umru. Kako odrastaju, postaju svesni i realnih opasnosti, pa počinju da se plaše zemljotresa, poplava, saobraćaja, brze vožnje…
To su vrlo korisni, odnosno opravdani strahovi koji detetu pomažu da izbegne opasnosti. Ali, postoje i stečeni strahovi koji su posledica negativnog događaja ili iskustva, sa kojima mališani ponekad teško izlaze na kraj. Deca često preuzimaju i strahove od roditelja, pa ukoliko se, na primer, majka plaši insekata, velika je verovatnoća da će ih se bojati i dete.
U školskom uzrastu deca počinju da se plaše razvoda roditelja, smrti bližnjih, neuspeha… Psiholozi tvrde da strah i anksioznost nisu isto i da je jako važno za roditelje da uoče razliku. Naime, strah je odgovor na određenu situaciju, pa će, na primer, dete koje se plaši psa ustuknuti kada ugleda životinju, dok je anksioznost zabrinutost za nešto što se još nije dogodilo.
