Da li radite previše za svoje dete?

Koliko toga vi radite za vaše dete? Da li mu konstantno pomažete i spašavate ga?

Napravite plan za promenu

Počnite tako što ćete priznati sebi da radite previše, naročito kada je vaša anksioznost na visokom nivou. Postanite gospodar situacije, prestanite da mislite da je konstantno pomaganje drugima vrlina i ispravite obrazac vašeg ponašanja tako što više nećete pomagati, popravljati, posredovati ili držati predavanja. Pre svega morate da postanete dobar posmatrač i obratite pažnju na situacije i vaš doprinos ponavljanju ovog “pomagačkog” obrasca.

Na ovaj način ćete svesno preduzeti potrebne napore da se brinete samo o onome što se tiče vas lično. U početku je najvažnije posmatranje sopstvenog ponašanja i pravljenje plana za promenu. Na primer, kada vas dete pita za savet kako da reši neki problem, nemojte mu odmah reći šta da radi jer tako preuzimate kontrolu. Odložite pomoć i pružite detetu priliku da nađe sopstvene odgovore i rešenja kako bi znalo da preuzme odgovornost za svoje postupke.

Budite istrajni

Nemojte se iznenaditi ako u trenutku kada prestanete da “spašavate” vaše dete počne da vas testira i pokuša da vas vrati na staro nametanjem osećaja krivice i sl. To je samo detetova reakcija na promenu koju vidi u vama.

Kada prestanete da radite toliko za dete ono će morati samo, ta promena sigurno nije ugodna. Iako će ono sigurno pokušati da prenese na vas neke svoje odgovornosti, zapamtite da ne trebate da ih preuzimate jer je to bolje za sve vas na duže staze.

Suočite se sa sobom

Ova promena nije laka i sigurno ćete osećati tegobu u sebi zbog napuštanja uloge “pomagača” i posmatranja deteta koje se “muči” neko vreme. Moguće je i da naiđu osećanja tuge, strepnje, besa jer se hvatate u koštac sa sopstvenim slabostima.

Veliki broj ljudi koji na sebe preuzme ulogu pomagača u suštini krije sopstvene nesigurnosti. Teško je priznati da ne znamo uvek sve ili da se nekada osećamo bespomoćno i izgubljeno. Spremite se za izlaženje ovih osećanja na površinu kada promenite svoje ponašanje.

Počnite odmah

Nemojte oklevati i pitati se kako je najbolje početi. Počnite! Promenite jednu stvar i radite manje za druge. Budite odgovorni ali nemojte trčati da spašavate. Kada vam dete zatraži pomoć, saslušajte ga ali nemojte odmah trčati da popravljate stvari za njega. Biće vam potrebno vreme da naučite sebe da smirite dok ga posmatrate kako se muči i ne dođete u iskušenje da opet “uskočite”. Ako dete počne da kuka oko domaćeg zadatka, nemojte sesti da ga uradite umesto njega.

Pomozite ali ne preuzimajte zadatak na sebe! Stavite detetu do znanja da ste tu ali nemojte raditi stvari umesto njega. Ne treba da se povučete potpuno već samo promenite ulogu tako da dete zna da može uvek da komunicira sa vama i da ga volite.

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA