Da li je skromnost pozitivna osobina?

Skromno je ono dete koje stojeći pred izlogom u kojem vidi igračku koja mu se sviđa, mirno prihvata mamin odgovor da ona nema dovoljno novca da mu je kupi. Kada ga mama zbog toga poljubi govoreći: „Skromno mamino sunce”, ona ga svojom ljubavlju nagrađuje za skromnost. Prema tome, skromno je ono dete koje je lepo vaspitano, koje upravlja svojim željama i ne da im da one upravljaju njime.

To je u skladu sa značenjem reči skromnost, jer prema etimologu Petru Skoku, ono dolazi od arhaičnog glagola kromiti, u značenju krotiti. Prema tome, nazivajući dete skromnim mi ga označavamo kao „ukroćeno”, socijalizovano i disciplinovano, to jest poslušno.

Drugo značenje skromnosti tiče se načina na koji se neko postavlja u odnosu na druge ljude. Suprotnost skromnosti su bahatost i arogantnost. Skroman je dakle neko ko se ne ističe u odnosu na druge, ko se ne hvali svojim uspesima i postignućima, ko čeka da drugi budu ti koji će primetiti njegove kvalitete. A kada je drugi zaista pohvale, skromna osoba po pravilu je ta koja sama diskvalifikuje vlastiti uspeh, pokazujući da joj je neprijatno kada je drugi hvale i negirajući da je uspela sa ciljem da bude primećena i pohvaljena.

Ova vrsta skromnosti je u stvari odraz unutrašnjeg stava osobe prema samoj sebi. Ona sama o sebi misli da nije „ništa posebno”, da je obična, da spada u „male” ljude. I zato je ovakva vrsta skromnosti povezana sa iskrivljenom slikom o sebi u kojoj ljudi otpisuju ili postojanje ili važnost svojih stvarnih kvaliteta.

Skromno odbijanje tuđih pohvala ne mora da bude direktni izraz negativne slike o sebi. Nekada se na isti takav način ponašaju ljudi sa suprotno iskrivljenom, „naduvanom” slikom o sebi. U tom slučaju to nije izraz skromnosti, već izraz razvijenih socijalnih veština kojima se preventivno neutrališe zavist drugih ljudi.

Koliko je skromnost pozitivna osobina? Sve zavisi od konteksta u kojem se nalazi skromna osoba. Skromnost jeste pozitivna kada se osoba razvija i živi u siromašnom okruženju – zoni preživljavanja. Kada bi stalno želela ono što ne može da dobije, bila bi stalno nezadovoljna tako da joj skromnost pomaže da se prilagodi. Kada osoba živi u bogatom okruženju – zoni kvalitetnog života – njena skromnost je iracionalno ne iskorišćavanje ponuđenih mogućnosti. Za mnoge je kvalitet života ostvarenje raznih želja što vodi zadovoljstvu i sreći.

Ne znamo šta donosi budućnost, ali znamo da se skromni lako naviknu na bolje, a da se neskromni veoma teško naviknu na oskudicu.