Da li bebu ostaviti samu kad zaplače?

Šta raditi kada vaše dete plače: ostaviti ga samog, narediti mu da prestane ili upotrebiti metodu kontrolisanog plakanja? Ovo je jedna od tema koja izaziva najviše podeljenih mišljenja roditelja. Ni naučnici nisu usaglašeniji …

Doktorka Luiza Dilner uporedila je različita istraživanja. Ona ovako izgledaju.

Odrasle najviše muči pitanje da li je ostavljanje uplakane bebe same okrutno, neprirodno ili potpuno bezopasno?

Nažalost, naučna istraživanja sa svojim protivurečnim i nedovoljno ispitanim tvrdnjama ne mogu mnogo da pomognu. Analize sprovedene na ovu temu su brojne, počećemo od najnovije. Prošlonedelja studija Univerziteta u Filadelfiji savetuje majke da puste bebe da se same umire ističući da je kod više od 1000 beba uzrasta od 6 do 36 meseci zabeležen prirodan razvoj procesa spavanja.

PREKID SNA JE NORMALAN
Naučnici su otkrili da je prekid sna sasvim normalan faza jer se većina šestomesečenih beba budi jednom ili dva puta nedeljno. A onda se učestalost buđenja promeni, pa do treće godine samo šest procenata dece ustaje u toku noći.
Autori studije pokrenili su temu o tome kako samosmirivanje može da deluje , ali nisu svoje tvrdnje i eksprementalno dokazali. Zato su roditelji i dalje u dilemi da li da sačekaju da se stvari same po sebi poprave ili da koriste jednu od tehnika treniranja.
Doktorka Dilner ističe da je lična odluka roditelja kako će odreagovati na plač bebe. Iz svog iskustva kao majka petoro dece naučila je da metode spavanja pomažu. Jedno njeno dete je bilo izloženo njima, a ona kaže da je time sebe poštedela godinu dana ustajanja na svaki plač bebe. međutim, izdvaja nekoliko saveta.
Mališane mlađe od šest meseci ne bi trebalo ostaviti da plaču jer oni u tim trenucima mogu biti bolesni ili gladni. Oni su tada suviše mali da bi savladali određenu obuku.

METODE KOJE POMAŽU BEBAMA
Među tehnikama koje bebama treba da olakšaju spavanje izdvaja se sledeće: kontrolisano plakanje kada se bebe iz noći u noć ostavlja da duže plače , ali ih roditelji obilaze i umiruju. Pojedini stručnjaci su uplašeni da takvo izlaganje stresu kod beba dovodi do povećane proizvodnje hormona kortizola koji škodi razvoju mozga. Ipak, sve je ponovo bez uverljivih dokaza.

Australijska studija objavljena prošle godine n uključivala je 328 dece starosti od 7 meseci koja sumala probleme sa spavanjem i koja su bila izložena metodama kontrolisanog spavanja ili tzv. camping out tehnikaama. U toku ove poslednje roditelji ostaju u dečjom sobi, smiruju dete, ali postepeno pomeraju svoju fotelju i vremeno napuštaju prostoriju ostavljajući najmalđe da sami prespavaju noć.
Studija je imala i neke zanimljive zaključke. Pokazalo se da šestogodišnjaci koji su se učili ovim metodama kasnije pokazuju bolje mentalno prilagođavanje. Njeni nedostaci su to što nije dokazala koje je tehnika bolja i manje stresna za bebe. Troje mališana je tokom analaze odustalo od ispitivanja. Treba pomenuti još jedno istraživanje iz 2002. godine koje obuhvatalo 156 majki sa bebama između 6 i 12 meseci. Pokazalo se da su bebe izložene kontrolisanom plakanju dva meseca nakon analiza bolje spavale. Ipak nakon 4 meseca, kvalitet njihovog sna nije bio bolji u poređenju sa spavanjem beba koje nisu bili trenirane. Rezultati istraživanja treba da budu smernice za roditelje i da im ukažu na evetualne posledice pojedinih tehnika. Sve ostalo je stvar izbora i mogućnosti.

Izvor: Blic.rs

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA