Autizam kod dece

Autizam je razvojni poremećaj gde je narušen razvoj komunikacije i socijalnih veština. Znakovi i simptomi autizma variraju, kao i njihovi efekti.

Foto> Pixabay

Neka autistična deca imaju samo blage poremećaje, dok druga imaju velike prepreke tj. svako dete sa  autizmom ima probleme i to u:

  • verbalnoj i neverbalnoj komunikaciji,
  • odnosima s drugima i svetom oko njih,
  • u razmišljanju i ponašanju

Postoje razna mišljenja među doktorima, roditeljima i ekspertima o uzrocima autizma, ali u jednom se svi slažemo da rana i intenzivna intervencija pomaže. Roditelji su u najboljoj poziciji za rano otkrivanje znakova autizma jer prate svoje dete i uočavaju njegovo  ponašanje i pokrete.

Svako dete se razvija  drugim tempom, što znači da malo kašnjenje  govora i  motorike nije razlog za paniku. Kad se radi o zdravom razvoju postoji široki raspon u definiciji što je “normalno”. Ipak ukoliko vaše dete kasni u postizanju ciljeva za svoj uzrast , ili posumnjate da postoji problem, odmah podelite vašu zabrinutost sa lekarom. Ne treba čekati !

Često  zabrinutim roditeljima okolina i prijatelji sugerišu, “Ne brini” ili “Sačekaj progovoriće”, a zapravo čekanje je najgora stvar koju možete učiniti. Čekanjem gubite dragoceno vreme u uzrastu  deteta kad postoji najveća šansa da nešto uradite u govorno jezičkoj stimulaciji i ponašanju.

Slušajte vaše instinkte budite uporni i redovno kontrolišite svoje dete!

Svaki gubitak govora, pokreta, ili socijalnih veština treba ozbiljno shaviti.

Što se tiče socijalnog funkcionisanja, kod dece (2-3 godine) može se primetiti da ne uspostavljaju kontakt očima, ne imitiraju radnje drugih (npr.ne tapšu rukama), ne pokazuju interes za drugom decom ili odraslima, više vole biti sami (ne  maze se), ne reaguju na tuđi smeh ili plač. Kod dece od 6 godina, primjećuje se da se loše uklapaju u grupu vršnjaka, npr. ne žele da  igraju  društvene igre, ili ne mogu  da shvate pravila. Sa odraslima  su preemotivni, ili  ne pokazuju interes za njih.

U govoru i jeziku prisutne su poteškoće  ili ne brbljaju (12 mesec) ili ne govore nikakve reči (18 mesec). Nemaju fraze od dve reči (24 mesec), ne odazivaju se na ime, čini se da  ne razumeju govor. S druge strane, moguća je pojava stalnog ponavljanja jedne reči ili fraze umesto normalne govorne komunikacije.

Važno je uočiti pojavu stereotipija – ponavljanih, uvek istih, radnji i ponašanja. Ponekad autistična deca mogu biti toliko zavisna da svako, i najmanje, odstupanje od dnevnog rasporeda, bilo kakvo menjanje, dovodi do frustracija i nepredvidivih reakcija. Mogu biti izražene i motorne  stereotipije – konstantno klaćenje , pljeskanje rukama i slično.

Neka deca nemaju razvijen govor, ali svima nedostaje sposobnost da vode obostranu dvosmernu  komunikaciju. Stil i sadržaj njihovih jezičkih veština uključuje izmišljanje reči,  i eholaliju koja se ispoljavaju kroz ponavljanje reči ili kraćih rečenica npr. Na pitanje “Jesi li gladan?” dete ogovara “Jesi li gladan?”. Emocionalne reakcije na verbalno i neverbalno obraćanje su neodgovarajuće. Razvoj govora kod  autističnih osoba može biti prekinut ili u regresiji.

Tretman deteta sa autizmom sprovodi tim stručnjaka. Ishod zavisi i od nivoa sposobnosti svakog pojedinca i  porodične atmosfere u kojoj dete živi.

Radmila CvorovićAutor: Radmila Čvorović, diplomirani defektolog logoped-fonoped

Bavi se prevencijom, dijagnostikom i tretmanom govora, jezika i glasa kod dece i odraslih (poremećaj artikulacije kod dece, razvojno-jezički problemi (razvojne disfazije), mucanje, tikovi,problem čitanja i pisanja, kašnjenje u progovoranju, difagija –problem sa gutanjem. Specijalnost fonorehabilitacija glasa i govora kod dece i odraslih – disfonija (promuklost),pareze i paralize rekurensa,rad na uspostavljanju glasa nakon operacije na glasnicama Stalno zaposlena u Vojnomedicinskoj akademiji.

Završila Defektološki fakultet u Beogradu , na Odeljenju za fonijatriju Instituta za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije upoznala se i usavršila sve dijagnostičke i terapijske mere kod perifernih i centralnih poremećaja glasa i govora dece i odraslih. Završila kurs “Kognitivna - bihejvioralna terapija u kliničkoj praksi “, kao i edukaciju o primeni Kompjuterizovane analize glasa Vocal Assessment kao i obuku za ugradnju vokalnih proteza, pohađala brojna predavanja ,kongrese i seminare iz logopedije i fonopedije.

Autor je i koautor dosta radova vezanih za govorno-jezičke poremećaje i poremećaje glasa kod dece i odraslih. Stručni je saradnik i autor psihoedukativnih članaka u časopisima „Moj pedijatar“ i „Zdravo dete i kao i na portalu Moj pedijatar

Kontakt: rcvorovic@gmail.com, telefon: 064/263-3464

Podeli:

Komentari

  1. Moja cerka ima 1 god. i 5 mjeseca.prohodala je na godinu. Motorika joj je super. Hoda normalno, trci, tapshe rukama, mashe za papa, jede sama, drzi flashicu sama, vesela je…samnom se mazi i sa bakom i ocem samo se ne odaziva na ime, ukljucuje i iskljucuje tv, i prica nekim njezinim jezikom kao japanski…uznemirena sam…sto je u pitanju

    Odgovori na komentar
  2. Postovani, moje dete ima 17 meseci i problem je u tome sto ne prica. Kaze mama samo kad je gladan, mislim da mu je to umesto am am. Inace imitira starijeg brata u svemu, igraju zajedno, imitira mene kad pravim neke zvuke ustima i sl. Veoma se raduje zivotinji, posebno psima, odaziva se uvek na svoje ime jos od 7mog meseca. Razume sve sta mu pricam tipa donesi flasicu da sipamo mleko, gde je meda, daj mu casu da pije vodu… zna da pokaze prstima koliko god ima, da mashe, da poljubac rukom, voli slikovnice i redovno citamo… uzme carapu pa sam gura nogu u nju, penje se uz sve zivo, zna da pokrije lice rukama pa kad onda pitam gde je Marko on se otkrije i kazem aaaa evo ga on se odma raduje. Ali neume da kaze tata mama bata teta. Prica ponekad tete te te,ta te, ba ba u slogovima i to je to. Imam li razloga zabrinutosti od autisticne strane? Unapred hvala na odgovoru.

    Odgovori na komentar
    • Mislim da Vam treba još malo strpljenja!

      Jasno je da se uspostavlja ODLIČAN kontakt sa bebom, kao i da razume šta se priča. Ako u narednih nekoliko nedelja ne bude napretka u govoru – ima smisla da se (bez straha) obavi pregled logopeda.

      Odgovori na komentar
  3. PODGORICANKA 02.03.2017 u 22:21

    Djevojcica u novembru puni 3 godine. Ne govori bas nista,cak ni mama ni tata. Ima prisutne strahove od svega sto je novo. Uplasila se npr.deda mraza plakala je zbog toga,pa svjecica za jelku,od svega novog. U igraonicu recimo nece da udje,samo sa mamom i ne odvaja se od nje. Obraduje se kada vidi par ljudi koje mislim ona voli i tada od radosti ispusta neke cudne zvukove i mase rukama kao da je beba. Ne odaziva se kada je zovem,ne razumije kad joj kazem donesi mi neku igracku i td. Ide u vrtic ali kao da ne izlazi iz kuce. Kasno je i prohodala..skoro sa dvije godine. Zabrinuta sam… Hvala na odgovoru. Pozdrav

    Odgovori na komentar
  4. Zdravo, molila bih za savet, moj sin sad u maju puni 4 god, on prica zna svega i gledate dok pricas, razume sve kad mu govoris, druzi se sa svima, ali do pre neko vreme je non stop pratio one supersimple od cega je naucio i engleski sad kad ga nesto pitamo on prvo razmislja na koji jezik da odgovori, sad i nece da gleda nit tv ga zanima samo igracke, ali non stpp iste recenice od par reci, savet?. Hvala vam

    Odgovori na komentar
  5. Pozz moj sin ima 3 god.i9 mes.sa 17 mes.je prohodao ali jos uvek ne prica kao deca njegovog uzrasta. Kaze mama,tata,baba,deda,trazi vodu,keks,igra se sa drugom decom igrackama poslusa me kad mu trazim nesto da donese,a na pitanje “Sta radis”? On mi odgovori isto,sta radis! Kad ga pitam kako se zoves on cuti,onda ja pocnem da izgovaram njegovo ime(prva dva slova)on dovrsi. Da li bi trebalo da se obratim logopedu? Bas sam.zabrinuta.

    Odgovori na komentar
  6. Moj sin ima 25 meseci,odaziva se na ime,uradi sve što mu kažem,od govora ima neće,ne,da,daj,hoće,još.
    Uplašena sam je mi stariji sin ima autizam.

    Odgovori na komentar
  7. Moj sin ima dve godine. Nas problem je govor. Prvu rec je rekao sa godinu dana- tata u vkabular se nije mnogo prosirio. Mama, tata, deda, daj…. Stvarno se trudimo i svi smo komunikativni unporodici, ali nista. Takodje voli da ujeda i da, grebe i to traje od prve godine i sts god pokusavili ne uspevamo da to promenimo. Ima lu mesta brizi?

    Odgovori na komentar
Strana 2 od 8<12345>>>

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA