Autizam kod dece

Autizam je razvojni poremećaj gde je narušen razvoj komunikacije i socijalnih veština. Znakovi i simptomi autizma variraju, kao i njihovi efekti.

Foto> Pixabay

Neka autistična deca imaju samo blage poremećaje, dok druga imaju velike prepreke tj. svako dete sa  autizmom ima probleme i to u:

  • verbalnoj i neverbalnoj komunikaciji,
  • odnosima s drugima i svetom oko njih,
  • u razmišljanju i ponašanju

Postoje razna mišljenja među doktorima, roditeljima i ekspertima o uzrocima autizma, ali u jednom se svi slažemo da rana i intenzivna intervencija pomaže. Roditelji su u najboljoj poziciji za rano otkrivanje znakova autizma jer prate svoje dete i uočavaju njegovo  ponašanje i pokrete.

Svako dete se razvija  drugim tempom, što znači da malo kašnjenje  govora i  motorike nije razlog za paniku. Kad se radi o zdravom razvoju postoji široki raspon u definiciji što je “normalno”. Ipak ukoliko vaše dete kasni u postizanju ciljeva za svoj uzrast , ili posumnjate da postoji problem, odmah podelite vašu zabrinutost sa lekarom. Ne treba čekati !

Često  zabrinutim roditeljima okolina i prijatelji sugerišu, “Ne brini” ili “Sačekaj progovoriće”, a zapravo čekanje je najgora stvar koju možete učiniti. Čekanjem gubite dragoceno vreme u uzrastu  deteta kad postoji najveća šansa da nešto uradite u govorno jezičkoj stimulaciji i ponašanju.

Slušajte vaše instinkte budite uporni i redovno kontrolišite svoje dete!

Svaki gubitak govora, pokreta, ili socijalnih veština treba ozbiljno shaviti.

Što se tiče socijalnog funkcionisanja, kod dece (2-3 godine) može se primetiti da ne uspostavljaju kontakt očima, ne imitiraju radnje drugih (npr.ne tapšu rukama), ne pokazuju interes za drugom decom ili odraslima, više vole biti sami (ne  maze se), ne reaguju na tuđi smeh ili plač. Kod dece od 6 godina, primjećuje se da se loše uklapaju u grupu vršnjaka, npr. ne žele da  igraju  društvene igre, ili ne mogu  da shvate pravila. Sa odraslima  su preemotivni, ili  ne pokazuju interes za njih.

U govoru i jeziku prisutne su poteškoće  ili ne brbljaju (12 mesec) ili ne govore nikakve reči (18 mesec). Nemaju fraze od dve reči (24 mesec), ne odazivaju se na ime, čini se da  ne razumeju govor. S druge strane, moguća je pojava stalnog ponavljanja jedne reči ili fraze umesto normalne govorne komunikacije.

Važno je uočiti pojavu stereotipija – ponavljanih, uvek istih, radnji i ponašanja. Ponekad autistična deca mogu biti toliko zavisna da svako, i najmanje, odstupanje od dnevnog rasporeda, bilo kakvo menjanje, dovodi do frustracija i nepredvidivih reakcija. Mogu biti izražene i motorne  stereotipije – konstantno klaćenje , pljeskanje rukama i slično.

Neka deca nemaju razvijen govor, ali svima nedostaje sposobnost da vode obostranu dvosmernu  komunikaciju. Stil i sadržaj njihovih jezičkih veština uključuje izmišljanje reči,  i eholaliju koja se ispoljavaju kroz ponavljanje reči ili kraćih rečenica npr. Na pitanje “Jesi li gladan?” dete ogovara “Jesi li gladan?”. Emocionalne reakcije na verbalno i neverbalno obraćanje su neodgovarajuće. Razvoj govora kod  autističnih osoba može biti prekinut ili u regresiji.

Tretman deteta sa autizmom sprovodi tim stručnjaka. Ishod zavisi i od nivoa sposobnosti svakog pojedinca i  porodične atmosfere u kojoj dete živi.

Radmila CvorovićAutor: Radmila Čvorović, diplomirani defektolog logoped-fonoped

Bavi se prevencijom, dijagnostikom i tretmanom govora, jezika i glasa kod dece i odraslih (poremećaj artikulacije kod dece, razvojno-jezički problemi (razvojne disfazije), mucanje, tikovi,problem čitanja i pisanja, kašnjenje u progovoranju, difagija –problem sa gutanjem. Specijalnost fonorehabilitacija glasa i govora kod dece i odraslih – disfonija (promuklost),pareze i paralize rekurensa,rad na uspostavljanju glasa nakon operacije na glasnicama Stalno zaposlena u Vojnomedicinskoj akademiji.

Završila Defektološki fakultet u Beogradu , na Odeljenju za fonijatriju Instituta za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije upoznala se i usavršila sve dijagnostičke i terapijske mere kod perifernih i centralnih poremećaja glasa i govora dece i odraslih. Završila kurs “Kognitivna - bihejvioralna terapija u kliničkoj praksi “, kao i edukaciju o primeni Kompjuterizovane analize glasa Vocal Assessment kao i obuku za ugradnju vokalnih proteza, pohađala brojna predavanja ,kongrese i seminare iz logopedije i fonopedije.

Autor je i koautor dosta radova vezanih za govorno-jezičke poremećaje i poremećaje glasa kod dece i odraslih. Stručni je saradnik i autor psihoedukativnih članaka u časopisima „Moj pedijatar“ i „Zdravo dete i kao i na portalu Moj pedijatar

Kontakt: rcvorovic@gmail.com, telefon: 064/263-3464

Podeli:

Komentari

  1. Dečak od 23 meseca ne govori ništa, osim nekih svojih brbljanja koje niko ne razume. Ponovi za nama mama, tata, sekino ime, baba, deda… Oponaša zvuk kuce, praseta, vuka… Razume sve naše naredbe. Kasnije je prohodao pa sam negde pročitala da je vrlo moguće da će kasnije i progovoriti. Pedijatar nam je u junu rekao da ne brinemo ali mi je čudno da bas nista (razumljivo i smisleno) on ne govori. Koga da posetimo?

    Odgovori na komentar
  2. Decak od 19 meseci,ne prica,ne jede sam niti pokazuje interesovanje,ne gleda u oci kad mu se neko obraca,ne okrece se i ne odaziva na svoje ime. Ne reaguje kada bacim neku igracku ili predmet. Uvek pusti istu pesmicu na igrackici,skoro je nucio da sam drzi flasicu. Koliko je to ozbiljno?

    Odgovori na komentar
    • Vaše dete naprosto mora da proceni defektolog – logoped.

      To je neophodni prvi korak da bi se objektivo sagledao razvoj i da se vidi šta da se radi. Mislim da taj pregled ne treba odlagati.

      Odgovori na komentar
  3. Moj sin ima 19 meseci samo zna da kaze mama,igracke jako voli igra se po ceo dan, ali problem je sto ne obraca paznju na nikog i ne gleda u oci vec u tv dok pricam s njim jos uvek ne zeli da sam drzi flasicu , stalno gleda tv..zanima me koliko je ozbiljno

    Odgovori na komentar
    • Dete ovog uzrasta NE TREBA stalno da gleda TV!

      To je TOTALNO POGREŠNO! iIsključite TV i posvetite se (sa ostalim članovima porodice) detetu – igra i aktivni odnos sa detetom su prava stvar, a NE TV, tableti i ostala tehnoloska oprema – to NIJE dobro.

      Odgovori na komentar
  4. Moje dete ima 2.5 god.u januaru puni 3..negovori,nespaja fraze ni recenice..mama,tata i to je to..prica nekim svojim jezikom..odstupa od druge dece iz vrtica iz grupe..sada traze vaspitaci posebnu osobu koja ce da radi sa njim oko govora i svega..veoma sam zabrinuta..da li ce te vezbe pomoci mom detetu,nismo primetili ranije da je sklon autizmu..bio je zdrav i normalan kad se rodio..nisu nam lekari skrenuli paznju ni na sta!!!

    Odgovori na komentar
  5. Molim vas za odgovor. Moj sin je u julu napunio tri godine. Sad ima 3 i po godine. Prohodao je sa 13-14meseci. Govori- mama,tata,baba,deda,beba,imenuje tetku i babe imenima. Od ostalih reci recimo po prva dva sloga. Opnasa zivotinje,ali kad vidi recimo kravu on kaze -mu, za psa-va va. I tako za sve zivotinje. Razlikuje malo i veliko. Sad ucimo boje,vezuje plavu za nebo, traktor crveno. Razume sve sto mu se kaze i ispunjava sta mu trazimo. Medjutim dobio je bebu brata prosle godine i ne prihvata ga. Strasno je ljubomoran. Sad u zadbje vreme krece bebu da imitita,sve radnje, pokrete. Skoro je trqzio u pelenu da mu stavljamo. A inace vec godinu i po dana ne nosi pelene,naucio je na nosu,sad koristi solju sa adapterom. Imamo problem i sa sisanjem palca. Sisa palac od 6 meseca i ne prestaje. U vrticu kazu da ne panicimo. Ali molim vas za savet.. Jako bi nam znacilo.

    Odgovori na komentar
  6. Moj sin ima 9 meseci i jos uvek ne ume da imitira izraze lica niti radnje tipa tasi tasi ili pa- pa. Ima dobar kontakt ocima. Odaziva se na ime ali ne bas svaki put iz prve, narocito kada se zanima nekom igrackom ili mu je nesto drugo interesantno.Imam li razloga za zabrinutost, mogu li ovo biti rani znaci autizma ili je rano o tome govoriti? Hvala unapred

    Odgovori na komentar
Strana 1 od 812345>>>

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA