Mili Li, psiholog i specijalista za procenu, smatra da ADHD zapravo predstavlja jedinstven način obrade informacija i učenja
Školski psiholog o jurenju proseka: ”Uspeh treba da bude potreban za ocenu, a ne ocena za uspeh. Dete treba da postane ono što je kadro da postane”
“ADHD mozgovi su jednostavno drugačiji, u pogledu strukture i veza unutar moždanih struktura, rekla je ona. Ali vremenom, poteškoće s kojima se susreću u školama koje cene ’normalnost’ mogu potkopati njihovo samopouzdanje jer im se konstantno ukazuje na to kako nisu dobri i kako treba da se poprave.” – objasnila je dr Li.
Terapeut Kristin MekKlur, specijalizovana baš za ADHD, kaže da pozitivan stav i govor mogu baš mnogo pomoći. “Ohrabrujući način govora u kom dete može da prepozna ljubav i razumevanje podstiču samopouzdanje, emocionalnu regulaciju i otpornost, dok neprestana kritika, očekivano, stvara osećaj stida, a može odvesti i u depresiju.” – kaže ona.
Stvari koje bi trebalo da prestanete da govorite deci sa ADHD (i ne samo njima)
1. “Da ti je to važno, ne bi zaboravio”
Nauka kaže da oko 85% dece sa ADHD ispunjava kriterijum za nešto što možemo nazvati oslabljena radna memorija. I to objašnjava zašto im je teško da prate neke možda čak i jednostavne instrukcije. Zaboravljanje zadataka koje ste im zadali, kao i obaveza koje imaju zapravo vrlo malo ima veze s tim da li im je stalo da upamte.
Jer, memorija za neurodivergentne ljude ne radi na isti način kao za one koji to nisu.
Za njih, podsetnici na telefonima, alarmi, ali i post it nalepnice mogu mnogo olakšati svakodnevni život i obaveze.
2. “Da si se više trudio, uspeo bi”
Ako ste ikad bili na pregledu kod oftalmologa za nove naočare i pokušavali da pročitate ona najsitnija slova, onda znate kako je to pokušavati nešto što jednostavno ne možete. Ok, malo čkiljenja može pomoći, ali ne možete ”pokušati” da vidite bez naočara ili sočiva ako imate dioptriju.
Reći detetu da se ”više potrudi” kada mu je zadatak već sam po sebi izazovan je slično tome. Oni se verovatno već trude više i kad od njih zatražite još, mogu lako osetiti da je cilj predaleko i da oni nikad neće postići ono što od njih očekujete. Umesto toga, recite, na primer: ”Vidim koliko se trudiš i jako sam ponosna na tebe zbog toga.” Zatim pokušajte da zajedno identifikujete prepreke na putu do cilja i da pronađete rešenja.
3. “Stani i razmisli, ne brzaj”
Iako ovo zvuči kao sasvim logičan roditeljsku savet, za ADHD-era, to je daleko od jednostavnog. Zaustaviti se i razmisliti pre nego što odreaguju za njih je jako veliki izazove, ne zato što ne žele, nego zato što im mozak drugačije radi.
Umesto da grdite dete zbog brzopletosti, možete da kažete, recimo: “Vidim da tvoj mozak želi baš brzo da radi sad. Šta bi mu pomoglo da uspori?”
4. “Prijavio si se za to, sad moraš da istraješ”
Deca sa ADHD su često vrlo strastvena kada ih nešto zanima. Ta izuzetna pažnja, poznatija kao hiperfokus jeste ona pozitivna strana ADHD. Ali, ako im se neka aktivnost ne dopada, teško da od sebe mogu da daju i minimum truda. I to nije za osudu.
Dakle, ako ADHD-er nije ili više nije zainteresovan za neku aktivnost, ni slučajno ga ne primoravajte.
5. “Sedi s mirom.”
Očekivati da neko sa ADHD kontroliše svoju potrebu za pokretom isto je kao i očekivati od mačke da se ne penje na drvo. “Oni zapravo često MORAJU da se kreću da bi imali fokus, regulisali emocije, procesirali informacije. Potiskivanje vodi samo dodatnom stresu i emocionalnim ispadima.” – objašnjava MekKlur.
Umesto toga, možete reći: “Vidim da se baš mnogo pomeraš. Možemo da napravimo pauzu i da izađemo napolje, ako bi to pomoglo.”
Jedna studije pokazala je i da deca sa ADHD koja imaju spinere ili druge vrste ”fidžeta” zapravo pokazuju 45% do 55% bolju pažnju dok ih vrte u rukama. Takođe, aktivnosti poput džuda mogu im poboljšati radnu memoriju.
”Ako se mnogo kreću, to je zato što im je kretanje potrebno. Nikad ne kažnjavajte to.” – kaže ova psihološkinja.
Komentari 0