Saveti nutricioniste: Ishrana dece od treće do pete godine

Foto: Flickr

Istraživanja su pokazala da roditelji do treće godine pažljivo planiraju i vode računa o svemu što dete pojede, a nakon toga se pažnja rasipa na druge dečije potrebe, pa dete kreće samostalno da otkriva ali i diktira količinu i vrstu namirnica koje želi da konzumira.

Poseban problem nastaje kada bake i deke koje želeći da učine svojim unucima, dozvoljavaju da dete bude to koje će odlučiti kada i šta želi da jede.

Pravilne navike u ishrani koje se uspostave u detinjstvu traju ceo život

Navike koje usvojimo u ranim godinama, su one koje nas prate kroz ceo život. Upravo zato je od nemerljivog značaja da naučite vaše dete o osnovnim navikama o ishrani, upravo u najranijem detunjstvu, kako bi eliminisali mnogobrojne negativne faktore koji ne samo da utiču na nastanak i progresiju mnogih bolesti, već i otežavaju pravilan rast i razvoj deteta.Upravo u ovom uzrastu je važno da vaše dete naučite kada i šta se jede, da bi bilo spremno kada krene svakodnevno u kolektiv da se odbrani od mnogobrojnih loših izbora koji su lako dostupni.

Kada, kako i šta treba jesti?

Ovo su osnovna pitanja, i svako od njih zaslužuje posebnu pažnju. Kada jesti je pitanje, na koje će mnogi roditelji svojim ponašanjem dati negativan primer. Preskakanje obroka, najčešće doručka, kasni puni tanjiri, i žvakanje na svakih pet minuta vas ne čine idealnim „ role modelom“ kada je frekvenca jela u pitanju. Stoga roditelji moraju da budu svesni, da njihove navike deca kopiraju i usvajaju kao svoje, te je na njima upravo i velika odgovornost da i svoju učestalost obroka uravnoteže, kako bi detetu bili adekvatan uzor. Svakog dana Vaše dete mora da ima tri ravnopravna obroka, koji se ne smeju preskakati, niti sjedinjavati.

Osnovne nutritivne potrebe deteta od 3 do 5 godine

Različite namirnice imaju svoje posebne uloge u rastu i razvoju deteta. Zato trpeza deteta mora biti raznovrsna i bogata svim nutritijentima. Proteini su potrebni za rast i najviše ih ima u mesu, mleku, jajima, ribi. Masti su važne za razvoj ćelija, hormona, nervnog sistema. Idealne su one iz različitih ulja (maslinovo, koštice grožđa, kokosova), ali i ponekada puter dolazi u obzir kao zdrav izvor masti. Margarin se ne preporučuje u ishrani dece. Ugljeni hidrati koji dolaze od žitarica i povrća daju energiju i učestvuju u mnogobrojnim metaboličkim procesima. Vitamini i minerali iz voća i povrća pomažu u borbi protiv infekcija ali i učestvuju kao gradivne komponente u mnogim sistemima. Slatkiši predstavljaju prazne kalorije koje nemaju nikakav značaj za organizam, naprotiv samo ga opterećuju šećerima i raznim veštačkim supstancama. Dete ne treba navikavati na prazne kalorije od malih nogu, stoga je preporuka da se maksimalno izbegavaju nepotrebna pretrpavanja slatkišima i junk hranom, posebno u ovom periodu. 

Doručak, snaga u tanjiru za početak dana

U prvom satu nakon buđenja je doručak, koji ne samo što daje gorivo za zdrav početak dana, već i kasnije sprečava dete kako raste da bude sklono hrani koja je lako dostupna na kioscima i pekarama. Iako je mnogima naporno da ustaju ranije, ovih 10-15 minuta svakog jutra će Vam na duže staze doneti nebrojano benefita.

Brzi i zdravi predlozi za doručak

Mnogi vrlo često nisu inventivni kada je ovaj obrok u pitanju, pa i oni koji ga spreme uglavnom pojednostave pravljenjem sendviča. Nemojte dete od malih nogu zatrpavati hlebom i suhomesnatim proizvodima, visokokaloričnim kako slanim, tako i slatkim namazima punim aditiva i konzervanasa. Jaja u svim oblicima, uz svežu zelenu salatu, papriku, paradajz ili rendanu šargarepu su idealan obrok, koji možete spremiti i 2 do 3 puta nedeljno. Domaće pravljen hleb od heljde,raži ili kukuruznog brašna je idealan izvor vlakana ali i energije, na koji možete staviti razne kućno pravljene  zdrave namaze. Domaći namazi od avokada, leblebije ili tune su idealni kako nutritivno, tako i kalorijski. Cerealije, kao na primer ovsena kaša, u koju ćete dodati sitno naseckano sezonsko voće, može da bude još jedan primer zdravog, kvalitetnog i lakog za spremanje doručka. Mlečni proizvod na primer jogurt ili kefir, daće neophodne dobre bakterije, koje pomažu digestivnom sistemu deteta da dobro funkcioniše.