Apetit kod dece

Foto: Canva

Od samog rođenja postoje bebe koje lepo jedu, bude se na svakih 3 sata, spavaju izmedju obroka ili su budne i zadovoljne. Postoji i ona druga grupa bebica koje od samog početka ne vole da jedu. Neka deca lepo prihvate mlečnu hranu a potom sa uvodjenjem nemlečne hrane postanu probirljivi.

Najvažniji period koji određuje kako će se dete hraniti kroz život je period od šestog meseca do prve godine. Ukusi koje dete zavoli i isproba u ovom periodu su oni koje će voleti kroz život. Zbog toga je važno da dete što više hrane proba upravo u ovom periodu da upozna nove ukuse i teksture i da zavoli da jede.

Pravilan odnos prema hrani se uspostavlja u ovom periodu zajedničkim obrocima kada beba jede zajedno sa ostalim ukućanima, sedi u istoj ravni sa roditeljima i pored njih. Od desetog meseca dete treba da ima tri glavna obroka i dve užine, dobro izbalansirane energetski i bogate hranljivim materijama a da između obroka nema grickalica. Ovakvog pravila se roditelji najčešće pridržavaju u prvoj godini ali posle toga mnogo manje.

Dete posle prve godine manje napreduje a samim tim jede i manju količinu hrane, apetit slabi a onda roditelji često detetu dodaju u ishranu grickalice i slatkiše kako bi dete pojelo bilo šta. Obroci treba da budu sa što više voća i povrća, a da dnevna ishrana deteta sadrži dovoljne količine žitarica, mlečnih proizvoda i mesa.

Važno je da obroci budu pravilno raspoređeni- da dete ne gricka tokom celog dana i da se slatkiši i grickalice izbace ili svedu na minimum. Ukoliko dete u ovom (ili bilo kojem kasnijem uzrastu) započne da jede kada je gladno slatkiše, koji imaju veliku količinu kalorija, dete se brže zasiti i u početku počne da preskače glavne obroke, a zatim i probira šta će jesti ( jer zna da može pojesti čokoladu umesto spanaća), dete je duže sito ali se apetit postepeno smanjuje.

Dete bude sito pa postane probirljivo, preskoči obrok, onda ogladni pre sledećeg obroka, opet je neraspoloženo i gladno traži hranu da nadoknadi potrebnu energiju i često opet pojede nezdrav obrok. Ukoliko stanje zamene obroka grickalicama, sokićima i slatkišima potraje samo nekoliko dana dete gubi interesovanje za drugu vrstu hrane i apetit slabi.

Roditelji često puste decu da pojedu bilo šta kako dete ne bi bilo gladno i tako se ulazi u začarani krug poremećaja u ishrani. Roditelji u ovom slučaju moraju biti istrajni, ukoliko dete preskoči obrok , sledeće što treba da pojede je isti obrok ponudjen kasnije. Ishrana treba da bude raznovrsna i glavni obrok može da sadrži i 2-3 vrste povrća kako bi dete moglo samo da izabere od ponuđenog. Ishrana treba da bude šarena i raznovrsna.

Promene u količini hrane koju dete unosi su uobičajene za dečiji uzrast i nisu za brigu ukoliko je ishrana raznovrsna.

Deca manje jedu kada su bolesna. Ne postoji dete koje će lepo jesti kada ga boli grlo, ili stomak, ili ima povišenu temperaturu. I sami pedijatri savetuju da dete tokom bolesti ne mora da jede mnogo ukoliko ne želi već da mora da unosi tečnost.

Deca izgube apetit tokom bolesti i vrate ga tek posle desetak dana od kada ozdrave. Bolešljiva deca zbog čestih prehlada slabo jedu a onda se i razboljevaju jer ne jedu dobro. Savet u ovim situacijama su češći i manji obroci, prilagođeni stanju deteta.

Veliki stresovi koje dete ima – svađa roditelja i uslovljavanje deteta da sve mora da pojede iz tanjira; polazak u jaslice i vrtić, prevelika očekivanja u školi ili na treningu mogu dovesti kod dece do smanjenja ili gubitka apetita.

Dete odbija da jede da bi pokazalo svoje neslaganje sa situacijom u kojoj se nalazi a ne zna da kaže u čemu je problem.