3. Vesela atmosfera
Pozitivno organizovanje jutra biće znatno uspešnije i ako roditelj ustane pre deteta i u smirenoj i vedroj atmosferi dočeka samostalno buđenje deteta. Ako su roditelji užurbani i neorganizovani, to će se reflektovati i na dete.
“Dete koje teško ustaje ujutro može imati poteškoća sa spavanjem. Pitajte dete da li se budi često noću. Česti prekidi sna mogu izazvati promene u metaboličkom ritmu, pa dete ne može da se naspava dovoljno.
4. Dovoljno sna
San je primarna aktivnost mozga tokom ranog razvoja. Ritam buđenja i spavanja regulisan je ritmom dana i noći, a potrebno je određeno vreme da se ta dva ritma usklade.
Ako se dete ne naspava, ono će biti umorno i mrzovoljno i neće biti u stanju da se nosi sa dnevnim obavezama. Redovno uskraćen san ruši imunološki sastav deteta, čineći ga osetljivim na bolesti i infekcije.
Predškolci obično spavaju između 11 i 13 sati noću, a deci školskog uzrasta potrebno je 10 do 11 sati sna.
Kako to postići?
– zadržite pravilan i dosedan raspored spavanja.
– podstaknite neku opuštajuću rutinu pre spavanja koja se odvija u sobi u kojoj dete spava (čitanje priče, pevanje, slušanje muzike i sl.)
– vodite računa da dete svako veče spava na istom mestu koje je tiho, mirno, tamno i bez televizije i računara.
Večernja rutina može pomoći deci da ranije odu na spavanje.
Komentari 0