Zbog pandemije korone imaćemo gomilu nepismenih vukovaca

Za dve godine koliko traje kovid kriterijumi u školama su opali, što je dovelo do znatno većeg broja odličnih učenika, ali oni zbog onlajn zapravo imaju rupe u znanju

Foto: Pixabay

Za skoro dve godine koliko traje pandemija đaci su više od godinu nastavu pratili onlajn, sedeći kod kuće ispred TV ekrana i monitora, te su zbog toga mnogo manje vremena posvetili učenju. Prosvetni radnici upozoravaju da zbog pandemije koronavirusa učenici i osnovnih i srednjih škola sve više zaostaju u obrazovanju, imaju ogromne rupe u znanju i postaju praktično nepismeni, a s druge strane je evidentiran veći broj odličnih učenika, što, kažu, nema osnove u realnosti.

U školskoj 2020/21. godini odličan uspeh na kraju osmog razreda ostvarilo je 43,2 odsto učenika, dok je dovoljan uspeh imalo svega 1,2 odsto učenika, pokazao je izveštaj Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Iako su nadležni državni organi uložili dosta truda u način organizacije i kvalitet onlajn nastave, ispostavilo se da ovakav vid držanja nastave nije najbolji za decu.

Prosvetari navode da je najveći problem to što učenici nisu imali direktnu komunikaciju s nastavnicima, te da ih je “nastava iz fotelje” ulenjila. U većini slučajeva roditelji, starija braća i sestre su im pomagali oko domaćih i kontrolnih zadataka, pa oni nisu posvetili dovoljno pažnje razumevanju gradiva.

Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika, rekla je za Kurir da za sada možemo da pretpostavimo kakve će posledice korona ostaviti na obrazovanje naše dece, ali da sve ide u pravcu toga da opada nivo obrazovanja naših učenika i da ćemo tek platiti danak zbog epidemije.

– Tek ćemo posle završetka pandemije imati neku realnu sliku o obrazovanju dece. Korona je u globalu i te kako opasno uticala na kvalitet obrazovanja. Zbog onlajn nastave opali su kriterijumi ocenjivanja, kovid je urušio sve standarde koje smo imali pre epidemije – kazala je Jankovićeva i dodala:

– Kao posledica toga javlja se rast broja odličnih učenika i rast broja vukovaca u osnovnoj školi. Zbog samog načina izvođenja nastave, prosvetni radnici nisu imali dovoljno vremena da sprovedu ocenjivanje, nisu imali raspoložive alate jer je školska godina bila jako konfuzna i anarhična, što je dosta uticalo i na način ocenjivanja.

Prema njenim rečima, celu tu sliku smo stvorili posle male mature, na kojoj su zadaci bili na zaokruživanje, a recimo iz maternjeg jezika bila su samo četiri zadatka otvorenog tipa:

– Sada ne vidimo pravu sliku o obrazovanju naše dece, ali posledica će biti sigurno. Đaci su samo deca, ona ne mogu da razluče šta je ispravno i kako treba, ali mi smo odrasli i tu smo da im pokažemo, a ovim im samo činimo medveđu uslugu. Učimo ih da treba da žmure umesto da sagledaju realnu sliku.

I Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, rekao je za Kurir da već vidimo i osećamo ogromno neznanje, izgubljene radne navike, nedostatak radne discipline, nepostojanje kontinuiteta u radu:

– Đaci će morati da obnove osnovnu praktičnu nastavu iz srednjih škola u firmi gde budu radili. Deca iz osnovnih škola dolaze sa ogromnim neznanjem, na to je uticala i mala matura, na kojoj su dati zadaci iz kojih na osnovu pitanja prepoznaš odgovor. S druge strane, postoje škole u kojima ima i preko 70 odsto odličnih učenika. To ničemu ne vodi, na prvi pogled pokazuje da učenik vredi, a zapravo nema znanja.

Istraživanje Unicefa: Deca su manje motivisana za učenje
Najnovije istraživanje Unicefa pokazuje koliko je pandemija uticala na kvalitet učenja i na znanje koje deca stiču.

– Veliki broj roditelja smatra da je većina dece manje motivisana kada je na nastavi od kuće. Čak 58 odsto dece, veruju, uči lošije nego pre pandemije, dok 35 odsto misli da uči isto kao i pre. Čak 70 odsto roditelja čija deca imaju od sedam do 12 godina moralo je da uči s njima, dok samo 22 odsto nikada nije pomagalo deci – pokazali su rezultati ovog istraživanja.

Koriste virus da bi pobegli s časa
Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, rekao je za Kurir da su u poslednje vreme prosvetari primetili da đaci koriste različite izgovore kako bi izbegavali časove i dolazak u školu.

– Neki od razloga su da su bili u kontaktu sa zaraženom osobom, da odjednom osete slabost i malaksalost, da se plaše da nije korona i da bi trebalo da idu kući jer ne žele da rizikuju i zaraze odeljenje i nastavnike – kaže Antić.

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA