Foto: Pixabay
Napor ne prati ovo stanje i u najvećem broju slučajeva količina hrane koja se vrati bude mala, tečne konzistencije ili može biti i usiren sadržaj. Razlozi za regurgitaciju mogu biti različiti.
Bebe bljuckaju onda kada se prejedu, u slučaju igranja nakon obroka, kada podriguju. Ključni razlog za bljuckanje je nedovoljno razvijen sistem organa za varenje, tačnije mišić koji spaja želudac i jednjak, koji u fiziološkim uslovima i kod odraslih ljudi dobro zatvara. Kod dece zbog nerazvijenosti sistema, mišić ne zatvara dobro, i to je jedan od glavnih razloga vraćanja hrane.
Ako beba bljucka dva ili više puta dnevno, tri ili više nedelja, ali nema drugih simptoma poput nagona za povraćanje, povraćanja, gubitka težine ili problema sa hranjenjem, veruje se da beba pati od regurgitacije.
Naravno, svako dete je posebno tako da svakom detetu posebno i pristupamo.
Bljuckanje je karakteristično za prve mesece života, i najčešće u periodu dok beba jede tečnu hranu. To bi bilo do nekog 4 ili 6 meseca u zavisnosti od toga kada se bebi uvodi čvrsta hrana. Čvrsta hrana se teže vraća iz želuca u jednjak, pa na usta, dok je svakako tečnom sadržaju lakše da prođe taj put. Međutim, postoje deca kod kojih se bljuckanje nastavlja i kasnije u nešto manjoj meri.
Koja je razlika između refluksa i regurgitacije?
REFLUKS – se javlja kada se mleko ili hrana vrate u jednjak iz želuca. To se naziva “tihi refluks” i može biti problema da se primeti jer zapravo ne vidimo kako se izbacuje sadržaj želuca na usta.
REGURGITACIJA (KLASIČNO BLJUCKANJE) – dolazi do povraćanja usirenog mleka, a javlja se kada mleko ili hrana putuju iz želuca kroz jednjak, pa sve do usta, često pravo na Vaše rame.
Kada se najčešće dešava regurgitacija kod beba :
– Sistem za varenje je još u fazi razvoja o čemu je bilo reči
– Prevremeno rođenje bebe češće bljuckaju
Razlog tome je taj što je sistem organa za varenje kod prevremeno rođenih beba dodatno nezreliji nego kod dece rođene u terminu, i potrebno je vreme naravno za njegovo sazrevanje.
– Kada leže na ravnoj podlozi, odnosno tada je telo postavljeno u potpuno horizontani položaj, gde je zapravo sadržaju dodatno omogućeno da se vrati u jednjak pa na usta.
Iz tog razloga savetuje se da se dušek malo podigne, kako bi dete ležalo recimo pod uglom od 45 stepeni, na taj način otežavajući hrani da se na blago podignutoj podlozi teže vrati u jednjak.
– Hrana koju bebe jedu uglavnom je tečnog sadržaja
– Preterana količina mleka ili hrane – pri jednom obroku takođe može izazvati problem.
Nekada bebe malo halapljivije i brže jedu, naročito ako mama ima puno mleka. Svakako se to može dogoditi i ako beba uzima hranu na flašicu. To je jedan od razloga zbog kojih moramo proveriti otvor na cucli, ako je suviše veliki, beba će pri svakom aktu sisanja povući veliku količinu hrane, ako je mali, beba će vući, neće dobiti adekvatnu količinu hrane koja joj je potrebna, i brzo će se umoriti.
Moramo voditi računa i kod akta dojenja, da tehnika dojenja bude adekvatna, jer ukoliko nije napravljen tzv.vakum može se desiti da beba proguta i veliku količinu vazduha, što će kasnije uzrokovati podrigivanje i nastavak gasova u crevima.
– Reakcija na nešto što mleko sadrži
Nekada se regurgitacija može javiti kao simptom alergije na proteine kravljeg mleka. Svakako preporuka je posetiti izabranog pedijatra, pa dečijeg gastroenterologa koji će procenti da li se radi o CMP ili ne.
Simptomi se obično javljaju u razdoblju od tri do dvanaest meseci. Učestalost simptoma se smanjuje sa uvođenjem čvrste hrane.
Komentari 0