Zatvor kod beba

Foto: Pixabay

Detaljnost opisa nijanse, konzistencije i učestalosti stolice potvrđuje značaj koji roditelji pridaju ovoj fiziološkoj pojavi, i nameću potrebu da probamo da definišemo šta je normalno…

Krajnje pojednostavljena definicija opstipacije bila bi da je to izostanak spontanog pražnjenja creva. Ovaj poremećaj je vrlo redak, a može biti manifestacija anatomskih defekata ( nedostatak inervacije dela creva, oboljenja koja zahvataju mišićni sloj creva, nedostatak čitavog segmenta creva, postojanje „pregrada“ u šupljini creva… ) ili oboljenja drugih sistema ( hipotireoza, cistična fibroza… ). Često se termin nepravilno upotrebljava umesto 2 znatno češća poremećaja: konstipacija što predstavlja otežano pražnjenje tvrde, oskudne stolice, i pseudoopstipacija – neredovno pražnjenje, kada je stolica normalnih karakteristika, a defekacija je bez tegoba ( ovo, dakle, i nije poremećaj, jer ne stvara tegobe ). Učestalost, ritam i lakoća pražnjenja creva toliko su različiti i promenljivi ( u zavisnosti od uzrasta, ishrane, fizičke aktivnosti i sl ), da je ponekad vrlo teško razlučiti da li je u pitanju poremećaj pražnjenja creva ili varijetet normalnog. Kada govorimo o prvoj godini života, izdvajaju se dva bitno različita razdoblja – period do šestog meseca, kada se odojče hrani mlekom i period nakon šestog meseca, kada ishrana postaje raznovrsna. U okviru prvog razdoblja, po svojim specifičnostima izdvaja se i prvi mesec života bebe – period novorođenčeta…

Krenimo od početka…

Još pre rođenja u crevima fetusa nakuplja se gusta stolica crno-zelene boje, bez mirisa, koja se naziva mekonijum. Pražnjenje ove stolice dešava se u prvih 72 časa nakon rođenja, što pažljivo prate i beleže pedijatrijske sestre u porodilištu. Izostanak ove stolice ( opstipacija ! ) bitan je znak koji može ukazati na neka od urođenih oboljenja, kao što su urođeni megakolon ili cistična fibroza, ili na postojanje neke anatomske prepreke prolasku crevnog sadržaja, i tada je svakako neophodno obaviti detaljnije preglede novorođenčeta.

Kod velike većine beba se pokreti i pražnjenje creva uspostavljaju spontano već u prvom danu života. Pražnjenje mekonijalne stolice nastavlja se i u narednim danima, obično do trećeg, četvrtog dana života, sa prosekom od 4-5 stolica na dan, koje mogu biti vrlo različitih zapremina ( vrlo obilne, ali i oskudne, tzv. stolice „u tragu“ ). Nakon mekonijalne, javlja se tzv. „prelazna stolica“, koja je žuto-zelene boje, obično tečno-kašaste konzistencije. Zelena nijansa posledica je prisustva žučnog pigmenta – bilirubina, koji, zbog ubrzanih pokreta creva, nije oksidirao do žute i braon boje ( dakle nije pokazatelj da je beba gladna! ). Najčešće se tokom druge nedelje života formira zlatno žuta stolica gušće konzistencije ( i dalje meka ), kiselkastog mirisa, sa „zrncima“ koja su ustvari neresorbovana masnoća. Ukoliko je beba na adaptiranoj mlečnoj formuli, stolica je nešto svetlija, gušća i neprijatnijeg mirisa. Broj stolica znatno varira od deteta do deteta. Obično bebe koje se hrane isključivo majčinim mlekom imaju veći broj stolica dnevno, često i posle svakog podoja ( prosečno 6-8 ), a stolice su tečnije nego kod beba na adaptiranim mlečnim formulama. No, odstupanja u broju stolica mogu biti znatna, naročito kod beba koje sisaju, zato što je majčino mleko do te mere lako svarljivo i prilagođeno bebinim potrebama da od njega nekada „ne ostane ništa“, tj. beba nema stolicu i po nekoliko dana, ili čak i do dve nedelje! U ovakvim situacijama roditelji se po pravilu zabrinu, pa potraže savete od okoline. Ono što je bitno da znate jeste da je ovo česta i normalna pojava kod beba koje se hrane majčinim mlekom, naravno pod uslovom da beba lepo jede i napreduje, ne povraća, i ponaša se uobičajeno. Ukoliko ste ipak zabrinuti i nesigurni, uvek savet potražite od vašeg pedijatra, koji će otkloniti sve sumnje, i sprečiti primenu nekih metoda i sredstava koji nisu prikladni za primenu kod beba ( mikroklizme, laksativi ( bilo da je reć o prirodnim ili sintetskim ), mehanički nadražaj anusa itd ).