Zatvor kod beba

U prvim godinama, a naročito tokom prvih meseci života, dok beba deluje nemoćno i zavisno od nas, svaki roditelj opterećen je, pre svega, fizičkim blagostanjem svog mezimčeta – da li je gladno, šta i koliko jede, i, prirodno, kako i koliko često kaki

Od uvođenja nemlečne ishrane…

Odojče postepeno započinje sa unosom hrane koja je drugačije konzistencije ( nije više tečna, nego kašasta, a zatim i sitno seckana, rendana itd ), sastava ( sadrži i neke teže svarljive supstance, npr. biljna vlakna, složene šećere, „nove“ proteine itd ), boje ( naročito pigmenti prisutni u voću i povrću ), mirisa ( odjednom stolica postaje izrazito neprijatnog mirisa )… Većina beba u ovom uzrastu još uvek nema zubiće ili ima jedan ili dva sekutića, i tek treba da nauči da žvaće hranu, umesto da je samo guta. Prisustvo nesvarenih i delimično svarenih ostataka hrane u stolici normalna je pojava, kao i promena boje stolice ( npr. u zelenu – kada je beba jela brokoli, spanać, blitvu, narandžastu – nakon šargarepe, ili bordo ili crvenu – posle cvekle, paradajza i sl ).

Uvođenje nemlečne ishrane kod nekih beba dovede do proređivanja pražnjenja creva, a kod drugih može imati sasvim obrnuti efekat ( naročito kod naprednih, ješnih beba koje su se hranile isključivo majčinim mlekom, pa im je bilo svojstveno da imaju stolicu na svaka 2-3 dana, a kada sa istim apetitom „navale“ na nemlečnu hranu, koja nije tako lako i potpuno svarljiva, stolica se mnogo brže „nakupi“ ). Kod većine beba je pražnjenje creva prisutno svakog dana, kod neke odojčadi i 2-3 puta dnevno, što je i dalje zavisno od svih navedenih faktora, pa su izostanak i promena uobičajenog ritma vrlo česti i spadaju u normalne pojave ukoliko ne stvaraju tegobe.

Neraznovrsna ishrana, sa malo voća i povrća ( naročito svežeg, ali i u obliku variva ), nedostatak fizičke aktivnosti i nedovoljan unos tečnosti ( pre svega vode! ), mogu dovesti do poremećaja koji smo definisali kao konstipacija, tj. do otežanog, bolnog pražnjenja stolice. Takva stolica je tvrda, i često dovede do povrede sluzokože anusa i pojave fisure – „pukotine“ u sluzokoži. Fisura je vrlo bolna, krvari, sporo zarasta i vrlo se lako obnavlja na istom mestu prilikom sledećeg pražnjenja. S druge strane, dete koje ima takve poteškoće, može početi svojevoljno da zadržava stolicu, što vodi u začaran krug. Odlaganje defekacije se ipak ne dešava kod beba, nego kod starije dece, koja su uspostavila voljnu kontrolu pražnjenja creva. Kod beba možete primetiti bolnu grimasu, plač, uznemirenost i oskudnu, tvrdu stolicu, preko koje može biti tragova sveže krvi, ukoliko dođe do nastanka fisure.

Podeli:

Komentari

  1. Sandra says:

    Beba danas nije kakila I dva puta je povratila stara je15 dana

Strana 28 od 28<<<2425262728

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA