Zašto šećer nije zdrav za Vaše dete i koje su dobre alternative

Šećer je namirnica koja se sve češće nalazi u svakodnevnoj ishrani dece, kako putem vidljivih i nama odranije poznatih izvora, ali i putem skrivenih šećera koji vrebaju sa različitih strana, čak i u, na ukus slanim jelima.

Foto:Pixabay

Upravo zbog epidemije gojaznosti, ali i sve većeg broja hroničnih bolesti koji posledično nastaju u ranom detinjstvu, neophodno je da vodimo računa o šećerima u ishrani našeg deteta, ali i da ga što je moguće više, svedemo na minimum.
Šta su zapravo šećeri?
Šećer pripada grupi ugljenih hidrata, po svojoj karakteristici je rastvorljiv u vodi, a najčešće se sreće u formi prostih šećera ili monosaharadi u koje spadaju glukoza ( prosti šećer), fruktoza ( voćni šećer) i galaktoza ( mlečni šećer). Postoje i složeni šećeri, koji predstavljaju kombinaciju najčešće dva prosta šećera, a najčešće se srećemo sa sukrozom i galaktozom. Sukroza ili opšte poznatija kao stoni šećer se sastoji od glukoza i fruktoze, dok je galaktoza koji je sastavni deo mleka i mlečnih proizvoda. Najkompleksnije forme šećera su skrob i celuloza.
Šta podrazumevamo pod šećerom?
Kada govorimo o šećeru, najpre mislimo na stoni šećer ili sukrozu, koji nastaje iz šećerne repe ili trske i koristi se kao dodatak u ishrani. Upravo za njega se poslednjih decenija veziju mnoge kontraverze, smatra se glavnim krivcem za mnogobrojne bolesti, pa se često smatra neprijateljem zdravlja broj jedan. Sa druge strane njegova konzumacija, je iz godine i godinu sve veća u opštoj populaciji, pa su procene da prosečna osoba, pojede oko 30 kg šećera godišnje, što je oko 400 kCal svakoga dana.
Gde se šećer sve nalazi?
Šećer se najpre nalazi u tortama, kolačima, raznim gotovim keksima, ali i u sokovima, gotovim jelima, supama iz kesica, kečapu, majonezu, voćnim jogurtima, kao i u slanim grickalicama kao što je na primer čips. Voćni šećer se nalazi u voću, dok mlečni šećer je prisutan u mleku i mlečnim proizvodima. Iako kod svih šećera treba obratiti na količinu, posebno je važno ispratiti unos takozvanog stonog belog šećera, koji se i dovodi u vezu sa najvećim brojem zdravstvenih problema.
Zašto je šećer loš?
Šećer dokazano utiče na porast telesne mase, što posledično dovodi do gojaznosti i mnogobrojnih metaboličkih disbalansa. On se najpre povezuje sa nastankom šećerne bolesti, ali utiče i na poremećaj rada svih hormona. Prekomerna upotreba šećera inicijalno dovodi do insulinske rezistencije, pojačane mogućnosti za nastanak cisti, najpre na jajnicima, kao i dojkama i drugim organima. Šećer pospešuje rast loših mikroorganizama, tako da šećerom opterećen organizam, je skloniji infekcijama, najpre gljivičnim infekcijama noktiju ili bujanju kandide. Šećer je dokazani uzročnik nastanka karijesa na zubima, a dugoročno njegovo konzumiranje vodi do sigurnog rizika za bolesti srca i krvnih sudova.

Koliko šećera dnevno je dovoljno?
U današnje vreme kada su šećeri svuda prisutni, skoro je nemoguće kompletno ga izbaciti iz ishrane, ali treba težiti smanjenju negove upotrebe, što je više moguće.Treba izbaciti sokove, najpre gazirane, kada su napici u pitanju, davati deci vodu ili povremeno sok od sveže ceđenog voća, sa čijom količinom takođe treba biti oprezan. Pored toga izbaciti sve industrijske slatkiše i grickalice, praviti domaće slatkiše koji će umesto šećera sadržati njegove zdravije zamene, kao što su urme, med, agava ili stevija. Mnoge studije dovode u vezu hiperaktivnost dece sa upotrebom šećera, ali zapravo energija se može dobiti iz drugih izvora i namirnica koje će energiju održati mnogo duže, nego šećeri, koji jako brzo dovode do pada energije, što može posledično da dovede i do depresije. Preporeke su da deca ne bi trebalo da zbirno u toku dana konzumiraju više od dve kašike šečera. Treba uzeti u obzir da šećer se često krije, tamo i gde nismo toga svesni.
Da li je smeđi šećer zaista zdraviji?
Često kao glavnu zamenu za klasičan beli šećer, konzumiramo braon ili smeđi, za koji verujemo da je zdravija opcija. On predstavlja kombinaciju belog šećera i melase, koja mu daje dodatno bogatstvo gvožđem, kalijumom, kalcijumom i bakrom. Iako to zaista deluje primamljivo, količine ovih mikronutritijenata su jako male. Braon šećer ima skoro isto kalorija kao i beli, tako da ni tu mnogo ne dobijamo. Ono što se sve češće viđa na tržištu je samo obojeni beli šećer, koji čak i nema nikakve značajne razlike u odnosu na beli.


Med kao zdrava alternativa
Kada razmišljamo o zdravim alternativama šećeru, prvo pomislimo na med. On je prirodni sastojak koji se sastoji od fruktoze, glukoze, vode, ali i minerala kao što su gvožđe, kalcijum, kalijum i magnezijum. Upravo zbog većeg procenta fruktoze, on je slađi od stonog šećera, ali ima niži glikemijski indeks od njega. Iako se med smatra zdravom alternativom, on je takođe bogat u kalorijama i podiže šećer u krvi pa sa njegovo količinom treba biti umeren. Med najranije vašem detetu uvedite od druge godine života i to sa oprezom i u maloj količini. I kada dete poraste nemojte preterivati sa količinom.
Moderni zaslađivač ili stevija
Stevija je biljka koja pripada porodici hrizantema, a danas je najčešća zamena za stoni šećer. Ona je i do dvesta puta slađa od klasičnog šečera, pa je neophodno koristiti je u malim količinama. Ona ima nizak glikemijski indeks, nije povezana sa nastankom karijesa, termostabilna je. Što znači da može da se koristi i za kuvanje, ima zanemarljivu kalorijsku vrednost. Ona može biti idealna zamena za slatkiše, kolače, koja će dati ukus, a opet imati manje štetne efekte na organizam u celosti. Vodite računa o njenoj izrazitoj slatkoći, pa koristite male količine, posebno ako je prvi put koristite.

Crna čokolada, kraljica slatkiša
Teško je deci oduzeti zadovoljstvo u formi čokolade, ali treba znati da je klasična čokolada riznica stonog šećera, i da Vašem detetu neće doneti ništa dobro, osim kratkotrajnog raspoloženja. Za razliku od klasične, Crna čokolada sadrži više od 50% kakaa, a vrlo često ima i oko 80 %. Crna čokolada sadrži flavonoide , snažne antioksidanse, koji se takođe mogu naći u čaju, crnom vinu , jabukama, ali u značajno manjoj količini. Ona sadrži u tragovima i dva značajna minerala magnezijuma i bakra. Pored njih sadrži i fosfor, kalijum i gvožđe.Pored toga bogata je vlaknima, kao i mnogim vitimaminima, posebno K, B3 i B12. Dokazano štiti nas kardiovaskularni sistem , pa se pored badema smatra ozbiljnom prevencijom za nastanak kardiovaskularnih bolest. Vidno popravlja raspoloženje i daje energiju jer stimuliše proizvodnju serotonima, poznatog kao hormona sreće. Ukoliko birate čokoladu za Vaše dete, neka to bude crna, naravno u ograničenoj količini.

dr Jovana MajstorovićAutor: dr Jovana Majstorović

doktorka medicine, specijalista dermatovenerolog.

Pohađala i položila akademski kurs za ishranu-nutricionistički kurs i stekla stručno zvanje „Nutricionista“ , Akademija „Purity“, York University. Više od pet godina radi u sportskoj medicini, kao doktorka i savetnica za ishranu dece, omladine i rekreativnih sportista.

Autorka mnogobrojnih tekstova na temu zdrave ishrane i zdravih stilova života na mnogobrojnim portalima, širom regije.

Kontakt: jovanamajstorovic@yahoo.com

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA