Navikli smo na režim preživljavanja. Imam teoriju (na osnovu mojih zapažanja i ličnog iskustva) da su majke toliko evolucijski navikle na način preživljavanja da zapravo gravitiramo prema njemu i nesvesno se držimo zaglavljene u tom haosu, čak i kada je uspeh moguć. Uostalom ako smo u režimu preživljavanja imamo ugrađen osećaj svrhe. Ponovno napajanje psihe za uspehom zahteva strpljenje, podršku i samosvest, ali i to je moguće.
Deca iz komšiluka su nestala. Zahvaljujući tehnološkim iskušenjima, ekstra zaštitnim roditeljima i klimatskim promenama, naselja koja su nekad bila divovska igrališta danas izgledaju prazno. To znači da je pritisak i odgovornost na nama da ih učimo zdravom načinu života, da ne postanu još zavisniji od svojih telefona.
Potrebe majki se često ne poštuju na radnim mestima. Iako postoje izuzeci, mnoge majke su prisiljene da se ponašaju kao da nisu majke ili imaju opciju da izgube posao. To znači da stalno biramo između bolesnog deteta i nezadovoljnog šefa.
Menjaju se i uloge očeva. Srećom, sve više očeva igra aktivnu ulogu u odgajanju dece i kućnim poslovima. Međutim, budući da muškarci i žene potpuno drugačije funkcionišu, to otvara potpuno novi teren, što stvara stres kod mnogih parova i porodica.
Hranili su nas nezdravim porukama o nezavisnosti. Naša kultura slavi i nagrađuje nezavisnost, a ne međuzavisnost, što je mnoge od nas navelo da verujemo da traženje pomoći i potrebne podrške nas čini slabim.
Naše su duše gladne. Imamo više stvari nego ikad, a nemamo ono što je potrebno da bismo nahranili našu dušu, poput unutrašnjeg mira, tišine, odlaska u prirodu i sklada unutar naših porodica.
Brakovi i partnerstva su ozbiljno narušeni. Od svojih partnera tražimo stvari koje nam možda okruženje treba dati. Rođeni smo s tim da širimo svoje potrebe za povezivanjem i podrškom od strane mnogo ljudi, ali to je lakše reći nego učiniti ako nemamo zdravo i jako okruženje.
Naše potrebe se retko uzimaju u obzir. Potrebe majki su često poslednje koje se uzimaju u obzir. Priča o tome da su dobre majke one koje su samopožrtvovane, je priča koju su za mnoge od nas napravile naše majke,zbog čega je izazov menjanja te priče još veći.
Pokušavamo nadoknaditi mnoge stvari koje nedostaju. Na primer, većina nas želi da deca imaju nadahnjujući život ispunjen prirodom, ali ih više ne možemo jednostavno poslati u šumu da se igraju ili niz cestu do komšijinog dvorišta. Moramo im na neki način stvoriti takva iskustva, jer naše okruženje postaje sve manje divlje i deca su se navikla igrati u zatvorenom.
Mi se davimo u stvarima. Potrošačka kultura je postavila takav model življenja koji nas tera da kupujemo, organizujemo stvari, da se osećamo prezatrpano, prečišćavamo i opet kupujemo. Ovaj ciklus nas može zadovoljiti do određenog nivoa, ipak smo mi ciklična bića, ali to ne zadovoljava naše dublje čežnje.
Gladujemo za dubljim vezama. Nastojimo da se povežemo jedni s drugima na načine koji su nam najdostupniji, ali sve je to na površinskom nivou. Gladujemo za dubljim, autentičnijim, društvenijim vezama, ali opet, teško ih je pronaći i stvoriti jer smo previše opterećeni obavezama.
Naučeni smo da se povučemo nakon što dobijemo decu, što dovodi do neverovatne transformacije kada postanemo majke.
Svetih ceremonija i raznih obreda je jako malo i daleko su iza nas. U suštini ne poštujemo pravilno snagu i lepotu žene. Prve menstruacije, blagoslovi i okupljanja za vreme punog meseca imaju neku popularnost u progresivnim zajednicama, ali još uvek su daleko od uobičajenog. Nažalost, žene kojima je potrebna podrška su najčešće one u najranjivijim fazama svog života, što znači da nisu same sposobne da to ostvare.
Retko se osećamo uspešnim po konvencionalnim merama. Naša kultura definiše uspeh na načine koji se sukobljavaju sa onim što je moguće ili čak poželjno za većinu majki.
Naša kultura izbjegava bol i nelagodu. Pošto smo toliko mnogo ljudi naučili da trpe, minimiziraju i negiraju neprijatne emocije, umesto da ih doživljavamo kao prirodan, zdrav deo čoveka, skloni smo misliti da smo slabi kada osetimo mnogo snažnije emocije koje majčinstvo izaziva u nama. Rođeni smo da snažno osećamo. Jednostavno treba nam više prostora gde ćemo biti poštovani dok osećamo to što osećamo.
Mi smo isključeni iz ženskih priča, mitova i tradicija. Gotovo da smo potpuno isključeni od usmene tradicije, krugova priča i pesama, mitova koji odaju počast ženskom putovanju i pomažu nam da shvatimo naš život, rast i borbu. To znači da većina nas uopšte nije svesna svog neznanja.
Naučeni smo da se odupremo starenju. Uslovljeni smo da mislimo da ako želimo da budemo lepi, poželjni i moćni moramo izgledati mladalački i seksi. Odupirući se procesu starenja odolevamo tragu mudrosti koji je pred nama. Moramo biti voljni da pustimo svoja dečija tela i umove da bismo u potpunosti otelotvorili majčinski arhetip, divlju i mudru ženu. Naša kultura očajnički želi plodove ovog prirodnog napretka.
Naravno, svako od nas je čovek, i niko nije savršen. Sve smo mi nesavršene majke. Ali to ne znači da nešto nije u redu s nama.
Kao što Tara Brach kaže “ Nesavršenost nije naš lični problem” to je prirodni deo našeg postojanja.
Svi smo uhvaćeni u željama i strahovima, svi se mi razbolimo i ozdravimo. Ipak, kada se opustimo zbog nesavršenosti, nećemo više gubiti životne trenutke u težnji da budemo drugačiji i u strahu od onoga da li je sve u redu.
Svi želimo da smanjimo osećaj frustracije u svom životu, ali je ključno da to ne uradimo prebrzo. Frustracija, kao i sve ostale emocije koje osećamo iz dana u dan, postoji da bi nam nešto pokazala. Kada te emocije brzo umanjimo a da prethodno ne prepoznamo dar koji nam nude, propuštamo mogućnost rasta i izlečenja.
Svakodnevnom životu dajemo više svrhe i smisla kad počnemo doživljavati svoje frustracije.
Imate nešto da dodate na listu?
Moja jedina molba za vas je, ako se osećate nadahnutim da se pridružite razgovoru, jeste da to radite iz duha službe, a ne žrtve.
Cilj je kolektivno osnaživanje i osvetljavanje a ne krivica i sramota.
Mame, mi smo dostojne boljeg i kvalitetnijeg razgovora od strane nas samih.
Revolutionfromhome/Lola magazin
Tačno je sve što ste napisali! To je moj slučaj!