A tek komentari na ručak! Jedno dete voli boraniju, muž i drugo dete ne vole. Muž voli gusti grašak sa mirođijom, one vole čorbasti bez one smrdljivke-tako zovu mirođiju. One vole kuvani krompir, on je lud za pomfritom. One vole proju bez komadića sira, on ne podnosi proju bez kamare sira… I tako unedogled. Sofija ne voli posnu sarmu sa malo mlevenih oraha, ovo dvoje neće da je jedu bez oraha… Toliko sam se zaludela sa hranom i jelovnicima da kad me je skoro neko pitao koje mi je omiljeno jelo ja sam stala i zabezeknuto sa nevericom gledala i pokušavala da se setim… Da, nekad sam imala svoje omiljeno jelo, a sada pušku da mi prisloniš ja ne znam… Moje omiljeno jelo su mi oteli ovi kojima udovoljavam i za koje kuvam i balansiram i kombinujem da im se svidi…
Dakle, ako mene neko pita, kuvanje je jedna muka ljuta. Sem naravno ako nisi Najdžela Loson, ili tako neko slavan pa da ti je to i posao i klopa i lova. E, njima svaka čast. Ali, ja kad dođem sa posla ja moram da kuvam… Iskreno se divim i svim ovim cicikama što žive nisu, dok ne podele svoj recepis na nekom blogu, iako tamo već ima 16 sličnih recepata za taj kolač. Stvarno im se iskreno divim, i pitam se šta ih motiviše. Drugo je kad kući kuvaš jer te motiviše zdravlje tvoje dece. To i sama radim. Čak ponekad i uslikam neki kolač koji napravim ja ili moja deca, samo zato da bi duže trajao, makar na slici…
Neću spominjati, u stvari hoću,upravo spominjem, ono od čega šizim u skorašnje vreme. A šizim baš zato što negde kapiram da je istina, i to mi samo dodatno otežava posao kuvanja. Da li bi mi bilo lakše da živim u neznanju o tome?S tvarno, ne znam…To su sva nova otkrića kada je hrana u pitanju, transamasti su otrovi, slanina je kancerogena, kazein iz mleka i mlečnih prerađevina izaziva rak, voće je puno pesticida, povrće koje raste u zemlji je bolje ne jesti, apsorbovalo je sve teške metale i kojekakve otrove, sva soja je gmo, šećer je droga novog veka, pšenica je smrt kao i sve što se od nje proizvede…i tako unedogled… Jedina nada nam je da živimo na medu (organskom, moliću lepo) i kurkumi jer je ona nova čudotvorna biljka, i eventualno ponekad da u to umočimo brokoli (organski, moliću lepo) i kuvan na pari, jer mu voda opere vitamine… Pa, ko preživi, živeće zdrav!
Dakle, nikada više hrane, recepata, načina ishrane i blogova posvećenih klopanju, i nikada više upozorenja na otrove i tihe ubice sa predumišljajem koji čuče u šargarepi i kupusu i talože se u našem organizmu…
Mnogo je naporno. Majkemi! Deca i muževi vole sve što nije zdravo od hrane. A mame plaču dok prosipaju zdravu čorbu od kelerabe koju niko nije hteo. I mučile su se oko te čorbe i uložile vreme i novac. A i vremena i novca je sve manje.
I sad neka mi neko kaže da voli da kuva! Pa, ja takve žene obožavam! One su za mene superheroji, ali stvarno.
I evo, moram da priznam, ima nešto što i ja volim da kuvam. Da, ima. To je nezdrava zimnica. Puna soli, šećera, sirćeta i čega sve ne. Jer, najnovija naučna istraživanja kažu kako je i zimnica nezdrava. Obožavam da kuvam džemove, ajvar, da spremam sokove (pune šećera), kompote, turšije, paprike sa belim lukom, krastavčiće i slično. A zašto? To je baš veliki posao, naporan, dugo se radi… Pa, eto zato jer to što se tada napravi potraje. Traje cele zime, računa ti se u zasluge, ne kao onaj svakodnevni ručkić koji primete samo kad ga nema. Nakrcaš špajz, pa slikaš i kačiš na fejs, pa poređaš lepo tegle, pa se osećaš nekako korisno i moćno. Pa ti neko pohvali ajvar. Pa deca kažu da je tvoj džem bolji od tetkinog (izvini, tetka!), pa ti svi u kući pomažu i družite se i pričate i pravite se da snimate emisiju o kuvanju džema od šljiva. Pa tvoje dete napiše sastav kako joj je najbolji dan te nedelje bio dan kad ste mleli paradajz, i pravili se da je to za potrebe neke emisije o kuvanju, tata je bio kamerman i potrčko a njih dve pomoćnici glavne kuvarice-mame… Eto, zato je spremanje zimnice, ma koliko skupo, nezdravo i naporno bilo, moje omiljeno kulinarsko iskustvo. Još ako je napolju, na smederevcu, uveče kad u kasno leto padnu temperature… A zrikavci zriču i sve miriše na pečene paprike ili pekmez od šljiva…
A inače, van zimnice, izvinite, ali stvarno je to jedna muka ljuta…
Autor: Jasmina Jovanović
Izvor: Detinjarije
Ne vidim razlog ovolike zalopojke. Rucak se kod nas kuva na veliko,da ga ima 2 dana. Supa u velikom loncu traje i 4-5 dana. Ne stoji se pored rerne satima,jela se naslazu u serpu za 10-15 minuta,pa se krckaju ili peku bez potrebe za stalnim nadzorom. Muz je odrasla osoba,moze valjda da podnese da pojede nesto sto nije ultra ukusno. A deca ko deca,jedan dan im se nesto svidi,drugi dan nece ni da pogledaju. Tad jedu hleb i sir,ili neki namaz. Nece svet da stane zbog toga. Ta ista deca koja uzivaju da melju paradajz mogu i da pomognu oko vecere. Isto vazi i za supruga. Eto,moze i bez trke i frke,samo kad mama prestane da izigrava Supermena.