Zašto mora da se spava?

Ako pogledate ljude oko sebe, koje dobro poznajete, videćete da se stvarno mogu podeliti na one koji su “spavalice” i one koji smatraju da je spavanje čisto gubljenje vremena.

spavanje

Većina dece do navršene 4. godine ima i dnevni san (neka deca nastave da spavaju danju i kada porastu). Dnevni san je definitivno dobar i zdrav, ali je savremeni stav da treba pustiti dete da o tome samo odluči.

Ipak, to nije uvek tako! Ako vam dete ne spava u ranim popodnevnim satima, a potom je nervozno i “kenjkavo” celo popodne, znači da mu dnevni san ipak treba! E, to su oni “borci protiv sna”. Od pete godine decu stvarno ne treba terati da spavaju tokom dana – to je stvarno zamorno, ako dete neće – neka se igra, ako mu je tako lepše.

  • Koliko je sna potrebno detetu

To zavisi od uzrasta!

Postoje “tablične vrednosti” ali je pravilo jednostavno – neka dete odluči koliko će da spava. Ovo pogotovo važi za bebe.

Naravno, važno je da se leže na vreme – to za predškolsku decu znači najbolje pre 22 sata (idealno oko 9 uveče). Školskoj deci treba 8 – 9 sati sna, a mora da se leže pre 23 sata! Ipak, individualne varijacije su ponekad velike – ima dece koja stvarno “brzo” spavaju.

  • A sport i spavanje

Sport i spavanje se dobro slažu, ali to nije uvek tako. Ako su treninzi kasno (završavaju se posle 22 sata – a to se nažalost često dešava), pa još ako su naporni, dete će teško da zaspi, čak i kada je “telo umorno”. To je zato što se tokom napornog fizičkog rada u organizmu svara mnogo adrenalina (i njemu sličnih supstanci) koje deluju “razbuđujuće” na mozak. Pa još ako dete sledećeg dana ide u prepodnevnu smenu – eto problema!

Zato bi bilo idealno da se naporni treninzi završavaju ranije (do 21 sat) pa da deca imaju vremena da se “na miru” istuširaju, lepo napoje i nahrane i polako zapadnu u zdrav, okrepljujući san.

Kao što vidimo, dobrih razloga za spavanje je mnogo – zato deco spavajte kad vam se spava! Čeka vas odraslo doba u kome nećete uvek biti u prilici da zadovoljite zdravu potrebu za snom.

Goran VukomanovićAutor: Goran Vukomanović

Medicinski fakultet u Beogradu završio 1991. godine. Specijalistički ispit iz pedijatrije položio 1996. godine. Upisao poslediplomske studije iz kardiologije. Magistarsku tezu pod nazivom Neinvazivna procena ventrikularnih ekstrasistola kod dece sa strukturno neoštećenim srcem odbranio 1998. na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
Uže oblasti rada i istraživanja su pedijatrijska kardiologija, aritmologija, dečja sportska medicina kao i telemedicina. Šef Odseka za poremećaje ritma, elektrofiziologiju i pejsing Univerzitetske dečje klinike.
Kao (ko)autor učestvovao u izradi preko 140 naučnih i stručnih radova objavljenih u međunarodnim stručnim časpopisima, zbornicima sa internacionalnih i domaćih kongresa, u domaćim stručnim časopisima, kao i priloga u knjigama i monografijama.
Usavršavao se u Kantonspitalu u Baselu, Svajcarska (Prof. dr Wofgang Kiowski) i u Arkansas Children’s Hospital, Little Rock, SAD, (Prof. dr Christopher Erickson).

Osnivač je edukacionog projekta "Zdravo dete" koji je posvećen edukaciji roditelja i zdravstvenih radnika u primarnoj zdravstvenoj zaštiti sa ciljem očuvanja i unapeđenja zdravlja dece.
Oženjen, otac troje dece.

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA