Zašto je užina važna?

Kako zadovoljiti  apetit vašeg čeda i obezbediti  mu dovoljno snage do sledećeg glavnog obroka. Činjenica je da upravo od ta dva međuobroka zavisi njegovo ponašanje i uspeh u svakodnevnim aktivnostima.

Za razliku od mališana u obdaništima, o čijoj ishrani brine čitav tim stručnjaka, učenici osnovnih i srednjih škola se najčešće hrane po pekarama i kioscima brze hrane. Pice, pljeskavice, lisnato testo, slatkiši i gazirani sokovi su svakodnevno na meniju za užinu ili, pak, zamenjuju doručak, pa čak i ručak. A podaci su neumoljivi: skoro svako peto dete je gojazno, svako deseto anemično, skoro svako drugo neraspoloženo, nemotivisano ili hiperaktivno… To znači kako je došlo vreme da preispitamo ishranu koju dete ne jede za porodičnim stolom.

Obično je problem preskakanje doručka! Do velikog odmora, dete koje ide pre podne u školu bude toliko gladno da se doslovno «zalepi» za brzu hranu. Po dolasku kući, obično nije preterano gladno, pa malo «probrlja» za ručak, da bi kasno popodne opet poseglo za nekom grickalicom sumnjivog kvaliteta. Večeru možda preskoči, ili jede u kasne sate, da bi se sledećeg dana ponovio isti scenario. Slično je i sa školarcima koji nastavu imaju posle podne.

U ovoj priči postoji i činjenica da su u mnogim obrazovnim ustanovama školske kuhinje i trpezarije već godinama prazne. Neke škole su svoje prostorije iznajmile pekarama i kioscima sa brzom hranom, a u samo par njih direktori i školski odbor proveravaju kvalitet proizvoda. Prema odredbama Ministarstva prosvete, sve škole sa predviđenim produženim boravkom su u obavezi da poseduju školsku kuhinju. Tamo gde ima tehničkih mogućnosti, hrana se priprema u školskoj kuhinji, ili se doprema iz restorana sa kojim je škola sklopila ugovor. Kvalitet hrane bi trebalo da kontroliše inspekcija na lokalnom nivou.

Međutim, sve ovo je u mnogim školama naše zemlje prošlost. U Ministarstvu prosvete najavljuju promene i u tom domenu, zajedno sa promenom načina školovanja, koji podrazumeva celodnevnu nastavu. Ali, to su još uvek planovi. A biti pretplaćen na obroke u školi, kao i nositi ih od kuće – jednostavno nije popularno među decom!?

U državama Evropske unije su praktično proterane sve prodavnice brze hrane iz okoline škole, a zabranjeno je i njihovo reklamiranje.
Do takvih promena na našim prostorima, ostaje nam svakodnevna borba sa lukavim konkurentima, koji diktiraju zdravlje naše dece. Istina je da u takvoj borbi može da pobedi samo ljubav i želja da nam deca budu zdrava i zadovoljna.

Dr Rijalda Ostojić